Сербска пчела

125

одаћ р4чи до р^чи Г. Шафарша Исгаор'ио Л^шерашуре преиисао: особишо пак .1., гд±, Г. Ш. СписашелЈ; Сербске изчислнва. К одђ н±,га „Георг. МагарашевичБ до 1830 год» ни 6 вмшше но само 3 ЧасШи" Сербске ЛЉшописи издао, а ИЧасшв ЧескогЂ Часописа у Прагу, ма-Ао д;)л:1; ошћ Беча печашанног!) на сшр. 252 подђ прим^чахибМЂ овако вели : ,, (]Јгј Ма^агазел^Јс , ј )Го1 'е.ч80г5 Ее1ор18и б^Ббкусћ ос1 1824 «1о 1829 ли<1а1 19 клтахки; 201 ј лу гкр. ргес1 .чтг1;ј ЈоВисИпа Ј2аз1а1." Оваи смо еданЂ прикладЂ само Загао навели, да покажемо ^ Како су досшовјзрни сшранИи Референти, и коИма нимало ни 6 бшло гаеа;ко, да свое предисловЈе сђ овммђ р!зчма: „8еЈ6 с1геЈ8м§ Јаћгеп БезсћаГ11§е 1сћ гшсћ ипиШегћгосћеп тп с1ег окЕеггејсћј.чсћсп ЕкегаШг " започну. 3. У Будиму, у Кр. Печатнви из &1шла е већв чрезЂ .ЛЈшшписа Сербск. ЧастБ II о5нвл±нна кНБига подђ именемЂ „Еохргал^у о §тепасћ роса1касћ Г 81аг0211по51есћ пагоЈи 81алл г бкесћо а §ећо дтетх ос! Јапа Ко11ага сјгклуе елу. РезЈ. Ви<1. Кага(;е1е е1с. Вогргалуа II о имену СрбЂ обузима просторЂ ове кнБИге ошђ сгар. 157—180. Мм засадЂ нишша друго о овомђ СлавенскомЂ дЈлу рећи ниши можемо нити хоћемо, но то едно само да смо прим^тили, да трудЂ Г. Ауктора отвећћ велиКЂ иначе и прегаежакЂ, помоћш едиогЂ Карамзина, ДобровскогЂ, СуровЗзЦкогЂ, 10игманна, РаИча, СарчинскогЂ а особБтгао Шафар!ка неће се присгаоине ц1ше и награжденш ■ достоиногЂ лишиган.