Сербска пчела

55

лмјпшђ стпрахопочиташемЋ паднемљ л на колЈна преДЂ нбимђ, и сђ наисилншмЋ признателносгаи чувсгпвама почнемг. му благодарихпи. Благодаримг. гаи, рекнеМЂ му л о ведиК1И и благодћгпелнми Хранителго! иа великодуШномЂ томЋ спроћу мене призрћнш: огаЂ сшране мое и отљ сгаране ц1логг. могћ рода, благодари гпи душа мон. Ио хотЉвшу ми дал"ћ говорити, онђ прекине благодарителну мок> р ±чб и рекне ми : призианхе е твое ве1гв освћдоченно: дужноств мон никакове олагодариости отЋ гаебе не гаребуе. А ако 6м мон услуга какове награде отг. тебе и измскивала, то ^е се она у шомђ едиомг. сосгаонти, да на бесћду мого прил±л«ш ВннмашТ), и да е, ако достоина буде, уважавашЂ. СадЂ н на ново поипшмђ , да предЂ нбимђ на колЈна паднемЂ 5 но онђ ме задерд;и. II му се дакле бмппемЂ моимђ , да ћу сирЉчв, нЈговммђ рЈчма внпмати, закунемЂ. Онђ ме садЂ нћжше погледи и рекне ми : приступи ближе. Л приступимЂ. Да погледамЂ иа све четмри стране рекне ми. Како н то учинимЂ, запмша ме: видимђ ли н све краеве первогЂ предЂ нама лед .ећеГЂ и свЈго нћга окружавагоћи предћла. На мои отговорЂ: да видимђ ј запита ме далћ: Видимђ ли тако исшо све горе, рћке, градове и села по сзимђ реченнммЂ землнМа на све сгпране разасуше. ј1 му отговоримЂ : да видимђ , ио да ии едио ошђ нби не познаемЂ. Оида онђ сђ пунммЂ родолгобхн гласоМЂ овако ми на ново почне 5 * гово-