Сербска пчела

49

неМЂ мЈзсшу, гд* се оиђ садг налазаше, углвдгглп) бданђ чешвероуголаиЋ сшолг>, за коимј. нЈјколико осоОмгае важносши лица с];деки, о п1.к.имЂ важнммк, као шшо ми се чшшше дЈлма разговарахусе. ХранншелБ нароДнми почемЂ узевшш ме за руку кђ уз 'вв1шеином1> едномЂ на деснои сгарани храма лежећемг. м^сшу приведе, ове мн посл ^дне изговори р];чп : кђ м1 ;сгау опред1 ;лсши пшогђ привео саМБ гае: време е садЂ наШегЂ расшанин присп1).то : преШедша не заборавлаи, настоекимЂ виимаи, ерЂ ни су недостоина твога внимашн. /I у нам^реШн) будући благодарити му, поклониМЂ му се : но н1;га на еданпутЂ иестаие. ПочнемЂ се на ново дивигаи чудесномђ гаомЂ приклгочент , и погледаМЂ пос л ћ дугогЂ ћушап л кђ ономђ м'|јсн1у , гдђ самБ П|)еђ(: оне ва;кие мужеве видш. Приближившш се мало ближе сђ первммп погледомЂ опазимЂ два с^динама и важиосшпо украшенна старца и едногЂ средов!;чиогЂ мужа. Перву двоицу таки познамЂ огаудЂ, ерЂ самћ пре овогђ времеиа ићколико већг> пугаш нбшвл лицеизображешн сђ подписима ( „ I о а н н ђ Раичн, Арх1мандр1тЂ , славнми Богословђ и ИсторхографЂ Сербскхи а и „Досхвеи Обрадовичб , славнћш фмософт. Сербскш 44 ) пзменаиславна! у Д1а1 >арскои мужева у народномђ ПештанскомЂ' Музеуму сђ наилгобошшпшиМЂ окомђ н наирадостн1имЂ чувствоваи1нма смагарао: а п 'осл4днми ми се изђ о"^БГ р±Ч1И, кос самБ перве нзђ досадашн!>гЂ 4. нб1—