Сербска пчела

54

тпочића, у когћ се сребрнћШЂ волнама позла:ђеннми м:ћсецЂ у подобш едне блисшагоће ,се кугле огледаше. На другои сшрани преко жуборећегЂ овогђ пошочи^а подђ еднммђ чбуномЂ између расшова опази онђ н^ко женско подобје, кое се чинаше, да се по прохладишелномБ пруду шешаше. Ово понвлен!б младогЂ Свешолгоба удиви} ошкудЂ ова дЉвоичица ммслнше онђ у себи, шако сама у овои пусшинБи по шако великои ноћнои помрчини ? Но ово привид^ше опешЂ вишше га е себи примамлБивало , нежели шшо бм га плашило, да сшварћ шочнје не испмша. Онђ садЂ усугуби свое кораке, не губе&ш д4;вице испредЂ очт, и берзо кђ ономђ м^сшу приспЉ , подђ расшЂ,гд^ го е наипре угледао! ОвдЈ; се садЂ укан;е н1)Му шо видЈше, да е вмшше с1 )нка нежели т^ло, и онђ се )ошшб ве^ма зачуди. Но мало зашммЂ чуе онђ н*ћк1и умилнми гласЂ, кои му ове рЉчи шапушаше: Присшупи ближе о драгш Пришелче, ни мало се не сшрашиј н нисамБ никаково привидЉн1е, нити лажлвива сћика: л самБ чуварица ове дубраве и жителБница овогђ раста, подђ коимђ си тм често проспавао} н самв ти сладке и радосшотворне санове наводила, и предсказмвала саМБ ти будућа приклгоченхн. Награди ово мое благоЕолеЈпе сђ взаимномЂ услугомЂ, кого л отЂ тебе ишшемЂ: буди хранителљ овогђ дрвета , кое те е шолико пугахи ошђ припеке сунчанне и отпђ кише сачувало, и сачуваи га да га