Сербска пчела

103

НашЂ ОчаковЂ! — А Царицвт слава! Нек' лнкуе Россшска Держава! Јошшћ рођеннми, случило се намг^ По пећинам' спушшаш' се дубокимЂ, С ћ СуЈзоровомЂ ходипг' преко гора Туд', погледи куда не допиру: Там' смо о себи топове иосили, Гд1?но пшице мало проутешан) И зв^рови гд% р$дко пролазеј — Т Мм сгуривши с' грудима смо ишли , И врагове сђ ле^а нападали, Разбили и и свв погазили. Ударацг. е бмо —- ПагшлеоиЂ Гордг. силу е безчислепну нагнао На РуссЈго! Но ЦарЂ благрсловеинЂ Са СВ1ТО га обишао сшрана, Глад1н» га мучЈо, Вогђ мразомЂ, А мм сђ едигаоМЂ као и наши сгпарп Ј французи су у Россшскои сгарани Легли на б1;кђ са своимљ пргалнгомЂ! У Паризу а козакЂ на конк). И зарЂ давно? ша памшигае и вђ] , За времена Цара Школаа! АрарагаскимЂ ишли смо по горамЂ, Гд1з с' никада сн^гови не топе , Но гаам' леже по гаолико в^ка, Чувагоћи Нрево творенЈ. И шам' воине лизао е пламенЂ, Громадали с' буини Перс1анп,м ! Грмила е слава РоссЈана, И засгааве развшле с' напте, Но ПерсханЂ пао предЂ ШколаемЂ, ЦарЂ му опросши, а;иви у покого!