Сербска пчела

50

ашно пћко по ц$ломх» храму просипагоћесе благоухан1б, ггриведу душу моро у птако, да рекнемЂ, блаасснно недоумћше, да самћ н изумл±нђ СЕеГПМШзОМ!) ВеЛИКОлћпНОГЂ ОВОГ1> позор1н, посл^ н±>колико теКЂ времена за круговмднммтз еднммЂ на сред' храма сшоломђ, сћдеће н $ко содружесшво едва усмошрш. Божесшвеннонћжна подобјн за сшоломђ с1зде1\и лица угледактпћј, сђ наивећиМЂ благогов-ћнх6МЂ шрепешао саМЈз н предЂ овммђ суш,есшвама. Дуго самћ време опорочавао собсшвеина чувсшва моа , и обвинавао и збогЂ мечтпашелнм представленхн не суицествугоћи пред« мета. Но мало за шммђ искусш самв л, да 6 оео мое обвинеше иеправедно бмло; ерЂ текЂ што се вожда могђ рћчш опоменемЂ , да се у обомђ сирћчБ храму хранишелви народнћи повседневпо састаго^ а оно се потверди ова истина: едаиЂ сирћчБ изме^ђв с^деђегЂ за сшоломђ содружесшва, когЂсамв, порћчма во;кдовћ1МЂ судећхи, за СремскогЂ хранитела держао, важнБГМЂ и величественнммБ гласомЂ заиочне сл4дугоћу бесћду. Каково е станф садашнћ СремскогЂ народа , ошђ часши вамЂ е изђ пре ^ашнБИ познанно, а отЂ часши ћу васЂ и садЂ о томЂ извћстше учинигпи. 0сшавлнгоћш засадЂ на сшрану иаидревнхго СреМскогЂ предћла пов^сшницу, то само повториши гареба ми , да е народЂ у Срему садЂ обмшавагоћш , изузБхмагоћи отвећБ мало число, едно ошђ наичистхи охпдћленха Сербски, и да 6 едиа часпљ у Срему живећи Сер-