Сербска пчела

58

морално као гпакови живе: нмкакова фк^чеческа сила, ни 6 имђ кадра намегаиугпи ни наиман4 шшо, кое бм имену Сербскомг> и харакгаеру прошивно бмгаи видило се. Све, шшо 6м благородну гордосшБ народнго ма наиман^ћ узнемиривало, смашраго они као наилукав^егћ непрЈашелн гордосши народнЈ. Но ово ее самоо единсшвеннм членовм казаши може. Шшо се пакћ каса вообгце у овомђ предЈзлу ишвећегс> Сербскогг. народа, н^гове се черше ни мало ошТ) онм Сремски не разликуго. Исшина да влЈнше инороднм народа, ошђ чега Сремски Серблљи немаго нуасде зазираши, исшовешносши Сербскои у овомђ пред^лу, на вмшше мћсша не малвш ухцербг. наноси, ничимђ манЉ, верло се рЈдко налази прим^ра, гд^ бм инородна прелесшна примамишелносшћ у сердцу природносши Сербске ошровне клице свое дубоко укорениши могла. Гд-ћ кон шекг. подла , за властполгобЈемЂ и досшоинсшвомђ жеднећа душа, кое шу^а шуица раздае, и за богашсшвомЂ, когђ по већои часши наиподл1б прилике и сл^пи случаеви д$ле, ни е чудо, шшо ^е се наћи, да гордосшв народнго непознавакЉи и народносшг. собсшвенну уважаваши не умЗзкЉи хладнокрвно осшавлд. Но о овомђ бм се свему много и верло много говориши могло, кадЂ бм наМЂ само обошоншелсшва у н^колико милосшивЈн бмла. — Поел±. крашкогЂ овогђ изложенЈа запмша онђ садЂ ВанашскогЂ Хранишелн , да и о сгаанго