Сербска пчела

157

и спокоиспхво обмшаватпи у сердцама и домовима вашима. Она говори свакомг. смну Сербскомђ : Члену ВеликогЂ т$ла ! Не шерзаи се нигда ош"ћ Ошечесшва, и посгпавл$ннои надг> иломђ ош1> Бога глави служи в$ромЂ и правдомђ . Лгоби Ошечесшво швое д±ломђ а не слобомђ . Не надаи се нигда, да ћешЂ сре^анЂ бмши, кадг. те сов:ћспи> гршзе, и не боисе никога, каДЂ ше она похвалгое. Шта чини народна гордоспИ)? Она не^е никомђ да уступи. Она тежи еднако, да се са собственпћЈМЂ своимђ достоинствама украшава и блисша : велн, да лгобимо чесгаг>, да уважавамо себе, да имамо муи;ество, посшоннство, духЂ. Гордосш1> народиа не промЉнгое имена, езмка, н нравш свои ни зашшо на св^ту. Она е покорна еднои глави Ошечества свогђ , а вмшше ннкомђ : она просшире руку помоћи слабомЂ, н гледи на силногђ безЂ зависти и безЂ плашенд. СвакЈи е ту]језемацЂ н ^ нђ другЂ, но текЂ шгао помшсли, да надЂ нбомђ запов1.да, сђ оруЖ16МЂ у рукама или сђ лукавсшвомЂ у сердп,у", на силу свого иадагоћшсе или на превару, шаи часЂ ухмедаће онђ шо грозну као тучу, и страшну као мунго и громЂ. Измеђћ уиичижеЈпн и погибели избира она погибеЛБ $ изме^ћ окова и смерти пада она у обшшн смерпш. И шако наивеће блаженство, иаисилнЈн ограда сваке державе бсШ1> лгобов!> кђ Отечеству и иароднл гордосхпБ. Да погледамо садЂ