Сербска пчела

40

вела, и у свакои огпг> нви много важнм предмеша зачувсшва мон открмла; принудила мс 6 наипосл^ да и оваи жалостн ми древногЂ владмчесшва СербскогЂ осгпагаакЂ, ове печалне развалине пресгаолиогЂ кадгодћ града очима видимђ , и присшоино као СерблвинЂ да га оплачеМЂ. Саслушавши суи1,ество ово , кое саМБ н за Хранишелн пред^ла исшогтј держао, посл1зди'ћ мое р1чи, крогтае ближе шшган прнсшупи ми, п ухвашивши ме за руку упмша ме : Тм си дакле СерблшшЂ , сшраннши Пуганиче? 11 сђ иаиприсгаоиншмЂ почшпашемЂ поклонивини се , ошговоримЂ му: да есамг>. СадЂ Хранпгаелћ мои н1кол»ко магнове1пн проћупнц посл^ гаога шгшш> ме умилнЈе погледа и овако ми говорипш начне: Пуганиче сгараннми! лк)6овб ону п ревноспњ, кон гае е побудила, да све Сербске данашнј) земл!з пос$тишЂ , желе&ш н наградиши, дозволавамЂ гаи, да и у самт> онаи, рукомЂ показукЉш ми, храмЂ, у комг. су ХранигаелБИ народнБи сасшавши се већв свом започели бес^ду, уигаи, и нбјовђ твогЂ внимашл досшоинми р,-.зговорЂ преслушати можешЂ. К шекЂ што, за шакову милоспп> желе^т призпагаеланЂ бмгаи , сђ показанногђ ми храма очи скииемЂ, да момђ доброгавору благодаримЂ, а н^га на еданпушг. несгаане. ЧудесномЂ приклшчешго гаомЂ дојволнно надивимЂ се, а загаимЂ отванапиМЋ коракомЂ почиеМЂ се приблпжавати кђ указанномЂ ми храму. Волшебна обантелНОСШ1 >