Сербска пчела

57

()евиос!* шо т 'ДР ажават1 *, и у ЕБИЦте отпличн ^и СербсК Ј1 м ^ сша > кои ^ е велиМЂ, на радостБ и утЈзху просв^ш^егпн народиЉгЂ подобиа заведешк о ^нивати , и тако кнг .ижеству Сербскомђ 11 У тои струцм искренно и некористолгоб иво подпомагаши. р Б мт. Хр. Заиста, у колико се ошђ едиогђ пу га 7 го ^ егђ у тенн 0гђ Славеиина кодг. насЂ разум ^пш могло, ни мало се не сумннмЂ, да и другИ подђ АусшршскимЂ ВладћшемЂ Сербски цред^ли, као шгао су СремЂ, Бачка и Банашг> ч Далмац1к), кол (5б1 миого наиире сђ пугпа уклонити морала, и не спомииЈмђ засадЂ, Д а ове велимЂ вмшшеименованне земл:ћ по едну поие народнго печатнго имати не бм моГ де - Шгаа не бм могло Новосадско и Сомборско^ Земунско Дмитровачко и Карловачкој Темишварско, Арадско, Паичевачко, Вершачко и Бечкеречко обпЈество, шта не бм могла, пмтамЂ, ова сђ другимЂ отличшимђ СербскимЂ м^сгпама, многоиародна обхцесшва учинити , да настоећемЂ бмш1го свомђ ,, на честБ и дику ц^логђ у овммђ пред "ћлима за ово времена живећегЂ народа Сербскогђ , поие пошомака ради свои будући дуговћчнми памашиикЂ оснуго? Ахђ ! Какову бм неисказанну кормсШБ повЈстиица народнн сђ овммђ единммЂ само заведешама добмти могла ? Бач. Хр. Бм заиста ! Иити бм су се настоећа славна дћла иарода нашегЂ забвенјго као праотаца наши предавала, кои с у како у-