Сербска пчела

вошиска Лћпавпга и Пакра 5 Дал»;апписк.а ЈСрка и Драговичиз МохачкополвсКЈи Грабовзцђ ; БачкЈи Бодјвнђ ; Банатска Воиловица и Злашица; не бш л', велимг>, сви ови монасишри С1) ОПИсаЈПбМЂ СВОИМЂ ii у П0Л1Ш1ЧеСКОМТз И у ЦерКОВНОМЂ И учеННОМЂ сммслу всеобш,еи пов"Т;сгпницм Сербскои велику св1;галосшв даровагаи и нко го обогашиши могли?

2. СЕРБЛБИ,СТАРОДРЕВНИ ЖИТЕЛБИ ЕУРОПЕИСКИ, И НАИСТАГШ СЂДЕОЦБ1 У МАЂАРСКОИ. Ј/Јсгпорја многочислеииогЂ народа СербскогЂ сђ наидубл1>омг> древносгајго Еуролеиекомг« сшои у согозу: но збоп> оскудосгаи оновременнм у ц Ј; Ломђ св^шу Д ^еписаца гусгаа е гаама, као и св1Н) други оноврвменнм у Еуропи народа до скоро покрмвала д$ла н^гова. У много доццЈимЂ временма Гречески и Римски Д4бписцм, гдЈзшто су само , и гао не сђ нам4решемЂ назначили у сеопмђ д4лма, да су Сербски народи за нбшвогђ времена у Еуропи живили: но сва та нв^ова о народима Сербскимђ назначегпн, носе на себи печатЂ јкивогђ и очевидногЂ исшм ДТзеписаца о с^вероеуропеискимЂ народима , сирЈчћ о СерблБима и нмовммђ д4;лма или незнан!н или присшрашпн. Но на м^сто овм, у наинов1н времена