Сербска пчела

46

Н'ЈјИшш гробова Храиителго ! бесЗзда Ме Твон у велику жалоств обара: ерг. колико се ВВ1Шше радуемђ, што ме е судба кђ овомђ полго довела, гдјз се родолгобхн Доброд &телБ у наиболсественнЈои своЈои красоти тако блиста, да к е п у самои в^чиости наисакрнвепн1и в^кови за наисовершенши народолгоб1Н образацт> сђ удивлсЈПемЂ признавати: толико вмшше туга и иајјиоразителЈпд жалост& сердце ми проб1н, што и у ово свештенно полЈз гдЈ. су добродЈзтелћнии ЛазарЂ, преродолгобивми 0биличв и отечестволгобпви прочи витезови Сербски СЂ ДраГ0Ц'1зННММЂ ЖИВОТОМЂ своимв ii Царство Сербско пзгубили, што и у ово, велимђ , за свакогЂ СербскогЂ смна незаборабимо полЗз, ни едне стопе корачити , и отђ гроба до гроба ходагоћи, што безсмертне витезове те пристоино и по желви оплакати не могу. Не треба се тако отчаншго предавити, отгоЕори ми онђ . Твон ће се, шта вмшше, радоств данасЂ усугубити. Отђ четмри стотине ве ^в и нЈколико десетолЈ.т1н, сваке године по еданЂ данЂ долази, у комђ се приступЂ у ово полЗз дозволнва. Бидовђ назмвасе таи данЂ. ј1 се не сумннмЂ, да ти е као Серблвиму онђ непознатЂ. ДанасЂ упрано ово га пол1з светкуе. И тм ћешЂ мало часЂ моћи не само у ово родолгобиво пол^ ступити, и витежске Сербски отечестволгобаца гробове по- I сјтити , него ^гешЂ и знаменитми отђ свш Оербски земала Храннтелвскш соборв на сред' Косова вид1зти, и ШјЈовђ достопаметнми о