Сербска пчела

142

Краи ел' едмомЂ? и друтогЂ нестае: Сг> нвима и све лтдско кромЈ; БолсБегЋ. Тако и ТворацЂ волбомђ уред'10: Ни отђ кога поправит'се не да. Та е дакле д^цо мон драга! Д^п;о моа сви Славеиски смнцм! Судба ваша, а Боапн вола: Сг> зноемЋ свакш срећу себи змда! НадЂ СлавеноМЂ св ^ тђ радена нема ! Испуиите Творца вашегт. волго ! Честитости осв^тлаите образЂ, УМ0МТ> ЗДраВММЂ, И ММШИЦОМЂ Кр %ПКОМЂ, Гд$годђ случаи узмште пакостанЂ, Ил' пратшцЂ сре"ће ваше правеЈ Покал1 'тесе достоини первенства У буропи, к'о и ваши Стари: Славе ваше другоме не даите, Вм о Чеси, Моравцм Полнцм, Руси, СерблБи, Бугари, Рвати , Вм Словацм, Краинцб! и Сораби! СлавскомЂ што сте задоени сисомђ, СлавскимЂ правммЂ што Дћииете духомЂ, СлавскоМЂ чистомђ што кипите крвлго, Отђ дћтета у самммЂ пелен'ма, До ндисЗз^јегЂ старца и старице^ бдио друго своиски загрлите, К'о сердечна излгоб'тесе браћа, Као браћа и сестрице милеј ПакЂ заклетву онда полож^ге, На Бонаои Кнбпгп „лгобви светои:" На Боањему светомЂ Еуаггел'го: О великш Боже нашЂ и Творче! Сви