Сербска пчела

152

Са домл^имђ да б' чуввнљ не бшо, Не см1~, своимг. да збори езмкомЂ. Често ммслимђ на Дунавске СерблЈ, Ме^Б Турцмма кои с' сада дижу , Као витке ме^в растови еле. КраинскогЂ носимг. на сердцу Гллјра, Кољ е^кови сбрисат' не могогне. Битежкога спомин^мђ Славонца, Кои споентз са храбрммг. РватомЂ, Злћх врагова одол±ва силам'. Често окомг. духа мога б&1стрммг> Далматинца гледамг. гоначкога, Изт> перс1Н) кога старми споменг> Давне славе шштђ изћ1шао ни е. Ахг. бђхли су мутни н^гда часи, Бреме мутио , време пренесре^но, Кадг. с' тујјинцм међу насг. бацили Та не слоге проклете с^змена Племе драже ^б едно против' другогг., Да се колк) сама ме^у собоМЂ \ Како б' смнцм свадившисе сг. маикомг.,, Ц%о народг. лагше погазили ! СадЂ то с1;ме (Богу буди хвала) Ве^Б не пада на землћицу плоднуј Миле маике Славе изђ очш Зрацм нбино зло сћннћ пале. Та смћрно се садЂ сретамо браћо! На широкомЂ кнБижевноме полн) Глупа завиств и разлике бЗзсне У СлавенскомЂ ве^ћ престаго св^ту. Хран'мосе нби бра ^о ! у будућностб, Онм с' добро чуваимо врагова, КОЕ