Сербска пчела

154

4)

И Туран'ма не предаго туђммЂ. А што с' мене тиче: та л нећу СаможивацЂ кратковидг, да будемг, Кои гледа : еамо што и за себе : Л то держимљ, да ц^ло Славенство €сте мое ј н самв опетг> н:ћговЂ. То е една поноситостб мон То е гордостБ, кон мене гои, Отђ кое се отиснути пе даМЂ. Мои е народљ исто, што властв мон ј Властв ми нма нем^ћрне границе, Не брои сто но тмсућ' тмсу^а. Е у св^ту много ширемљ ЖИВИМЂ Нежел' завистБ што допустит' можв. Та н самв сбигб силн1ега Рода, Нежел' завистБ што и поммслит' силна. Надг. пространномг> миломћ могомђ владоМЂ Красно сунце нигда не заходи ! ! Богг. ће дати и сре^а мначка Да Славенска и честв не погине, Та неће наМЂ она погинути Догодђ буду смнови Славенски Врстнми обЉтг. приносити Слави!! —