Сербска пчела

ЈЏз% ков е у ввшта земле стварв! Тм си иервми прим$ром1> гоначкимЂ Браћу дигао ко подвигу светомЈ>, Да милости, Цареве запросе. Новми Саде ! св Ј тлго ти с' образх*, А за исто д^ло ти витежско, Докг. е неба и на небу сунца! Мало Сербство Соединскогљ града, *) 0 Серб-в±ри и Серб-народности КадЂ се ради нче и от!> челика ; ТекЂ братинску што и дознало волк>, Са сузама о светомљ Ђур^ицу Шал^ кнБИгу Дару честитоме, ИЈ у кнћизц; 'вако говораше : Св1>тла круно, Сзрб-ЦарЋ ферд!нанде! Молимо те елавнми Господару! ТћЈ смнова садЂ послушаи молбе , Као што су и дЗздови твои, Царг> ЛеополдЋ , 1осифЂ , Карлђ, Марја, ПрадЗздове наше милугоћи , Са отчинском Т ј милосћу слушали. Допусти намг> добрми Господару: У Собору Сербсконародноме, Да за Церкву нашу Правителн Изберемо, ко и наши стари: Тако Буднмт>, Пешта и Темшиварг>, Сомборљ, други доцнЈе градови, ЧврстммЂ Сербствомг. што гоначки дмшу СердцемтЈ в :ћрнммЂ пакт> и вћром!> твердомЂ, Дигну руке предћ престол ±МЂ Царскцмг: Смилуис' на насЂ о честитми Царе! Послушаи насЂ путнике т' в$ре , Утћши насЂ као сннове праве, Пружи нама милостиву руку , И даруи на1иЂ ,,СоборЂ свенароднвЈи. 44 Куцак)ћеМЂ отворагос' врата, Р ^чи есу лјодскогђ Богоспаса: 13мт' ел' могло да и ЦарЂ не разум^з,

*) СегедЈНЂ