Сербска пчела

с1 ргодгезби е1 <11т1пи11опе бсћЈзтаћз СггесЈ а(.с[пе Огзес1 гјигз Есс1ез1зе сит Котапо-саЛоПса 1ођ уоиз ехор(а1а геишопе)" да кнћигу в'елиЛи> исту ревностно сИише. ј истои кнбизи оваи ревностнши [Јимске Церкве СвештеникЂ старашесе да Докаже, какова е оКромЂ едиогЂ признанш ИапиногЂ, мала у вћроиспов35даТелнћ1МЂ ,, главизнмма" изме^у обе Церкве разлика. Нови ови меЗјЂ Серблмма пропов:ћдницм и:ко су се међу тимђ чували да Серблви то не примј> те и не виде , како имђ се под^ћ новммђ Хрјст1аискимђ ГосподаромЂ оно отриче, штб су подђ сазибтмђ Турцмма на миру ужппалп; ерЂ истина е , да су они подђ правленЈеМЂ МухамедскпмЂ очмма гледати морали у како имђ се жене п к ј;ери обезчесћаваго, но збогЂ заКона свогђ нигда ни су узнемириванн бмвали 80). Истину овм Чапловићевм р ±чш и самЂ ШзМацЂ ШрекЂ о"вако потвер^ђуе : „Много се труда, а управо кадкадЂ и насилгн употребпло, да се у \ нгарГи 'и Славбнш ГрчкогЂ закона жителви сђ римсКомђ ЦерквомЂ соедине" 31). Постућан"ћ ово ревности риМОКаеОлјческе морало е -нко обезпоконвати свободу совЉсти наши'д-]здова , и ТереТно бмти нбшвомђ НевИННОМЂ ii ПобоЖНОМЂ СбрДЦТ и души и опетЂ они спа озлобленш сђ гвоздсномђ честитосћу поднесу п све учпнЈне имђ неправде великодушно отерпе. И буду1гш да т е добрћти МонархЂ збогЂ в "ћрнб1 нбшвбги велики заслуга отђ сваке неправде бранш': заТо и бни- благодарни и,в4рнн остану свомђ Цару и онда, кадЂ ш е немиролгобпвБТИ и напредумћхи буџтовнички Ма1јара ПредводителБ ракоцш писмено, и сђ великимЂ об№анЈ ,мђ , да на страну н1гову пре^у, позмвао 32). Назали смо пре^е, Да е ракоцш кром^ други градова и СоЛникђ (СоЛнокђ) освојо ; приликомЂ дакле томђ , каДЂ у Аугусту мЈзсецу францЂ ДеакЂ, еданЂ отб ракоц1еВћ1 воивода, на исту твердмнго у30) Чапл. II, 46 — 31) А11§ет. ЛЛ е1|де8ск1е ГГиКтДег уоп Ј. М. бсћгоск. 1аеЈр/Ј§ 1811, 4 ТћеП •32) Чапл. II, 47 —