Сербска пчела

з^ввв®®®®®®®®®®®®*®®®®®®®®®®®®®®®®®®^

2) ЦЕРНА ГОрА у 18 ЂЋЦЈ.

1^-акова е судба свободе и независимости Церногорске 0Т1> 1768 до 1778 године бмла, нама е до данасЋ цепознато. ОставлнкАи дакле ту десетогоДишнм Цсрце Горе повЂстницу воиничку трудолн)бив1имЈ> и сректшшг, ДЈзетсцмма народнћима, ступамо кђ оном1> времену, у комђ ћемо вмшше цоволн1ег1> ут1>шешн нам, да родолгобнво лшбопитство задревноеку нашомЋ гинући Читатела и оле задоволвиги можемо. Године 1778 Баронв ШнтерЂ МиистерЂ Мар1е 0ерез '1е и Дв( оа Аустршскогв пошл!; п :1. когђ Марковића у Церну Гору Твану радонику Управителто ЦерногорскомЂ сђ томђ порукомЂ, да 6м ДворЂ Царскш согозђ сђ Церногорцмма имати желјо. КадЂ дакле Ј'правителБ Церногорскш преко посланика овогђ желм и волго Царичину разуме, онда узме са собомЂ два свон друга , Сердара Јоанна 11етровика ,и НамЉстника МитрополЈтскод -ђ Арх1мандр1та Петра ПетровиКа, те сђ нм1ма у БечЂ отмде 1), гдћ отђ реченогЂ Мшктра сђ великомЂ радссћу дочеканЂ будеи гд:ћ се како н±му тако и друговима ићговима рекне, да желЉ Народа ЦерногорскогЂ писмено предложе подђ каКовммЂ бм сирћчЂ условшма желили , да се сђ/ДворомЂ АУстршскимЂ соедиие, то естх> дружевнми соН)ЗЂ учине. На ово искатг!; предложе Церногорцм писмеио условга своа, кон су се у еданаистЂ членова состонла, и отђ кои е 1 -вми гласЈо: Да свакћх Двора ЦарскогЂ пртателБ и непрјателП ТаКо исто и спроћу 1) Сравни сЂ овммђ изђ МилутиноЕићеве Мстор!е Церне Горе страну 110,