Сербска пчела

Величество учини га дМетвителнммЂ своимћ Главнсуправителнћ1мт> Генераломљ ( КомандирендеромЂ ) у Кралћвству Славонш и Воиводству Срему. Но ни пуна три мЗзсеца исте године не протеку, а ммлостивми Царг. поузданогЂ свогђ Воиводу радошевића Таиннмљ своимтј Сов1 )Тникомг. безЋ икакове таксе благоутробно наименуе. Ио ни сђ овммђ се 10штђ не ограничи уважаван!; заслуга радошевпћевм отђ отране правдолшбивоги Моиарха, ерЂ оваи мноГозаслуженогЂ нашегЂ Серблшна на онаково у Царству свомђ достоиаство узведе, сђ коимђ се гошТђ ни еданЂ Сербскш смнђ до даиасЂ у Аустрјискои Держави поносјо ии е : МЉгово сир ±>«ђ ЈЈелиЧество досадаШн±ГЂ свогђ ГлавноуправлнгоћегЂ у Славохпи Генерала ДимиТрха Карона радошевића у 1унао 1834 год. придворномЂ свомђ военномЂ СовЉту за подначалногЂ другоГЂ ПредсЈдателн наименуе. — ЦочемЂ е славнми оваи СерблвинЂ верховномЂ овомђ у АустршскомЂ ЦарсТву Совћту военомЂ предстоно , и почемЂ е На дику ц±)ЛОГЂ рода СербскогЂ а на свош елаву 53 пуне године Цару сеомђ в4;рно и ревностно послужЈо, онда е у !ушго м ±сеп,у 1835 год. у Бечу сђ овогђ св±та на другш преселш се. —• РадошевићЂ е нашЂ посл1з себе осТавш два смна 0еодора и Александра и к^ерћ Аурелш. — Бвто е у дужносТима воиничкимђ ОТВејгЂ ТОЧаНЂ, СТрОГЂ, д1)ИТеланЂ, праведанЂ. — Друго ништа о н!;му засадЂ казати не умемо : зато нарочно черте душе и сердца н 1) ГОВогђ за оне ЖивоТописце Сербске оставламо, кои су Те среће бмли да истогђ ВеликогЂ и ЕажногЂ СерблБИна изблпже познаго. Они бм сир^чЂ све оно, што бм радошевића нашегЂ красило , и душу му Јвеличавало, нама и роду СербсКомЂ наибол^ сообш ,ити могли, и нвима бм наидостоинхе То пристонло ј да намЂ безЂ свакогЂ Пристраст1н на чистои истини основана изв15ст1Н о тако важноМЂ у АустрхискомЂ Царству воинику и рода нашегЂ отвећЈј важномЂ Члену што скорге обзнане. —