Сербска пчела

У срсд' зиме у свое невремо, И зашто се сва Авала свЂтли. Спужг. и ЖаблнкЂ, Сербска Подгорица « У душманскимг. што стенго рукама, Гласг. отб грома едва што зачуше, Уокипи имђ Серб-крвца у сордцу ј Укочени едва прорекоше: О св-ћтлости ншвотодателвко ? Обасаи-нас1> што скорје можешЂ, Да с' лнзтога нрма опростимо. Громг> десетми едва што с' зачуо, Надг> предЂломг. Савве Немани^а, А о дану истогг» Кнежевића, Первосветца и ПросвЂтителн Рода Сербског!) и в+.ре истине , Нарента се и Бонна р$ке, Обе сестре, обе другарицв , (;рг> у исто еднак' теку море, Обезекну с' садЂ , тећи престану • ЧврсТБ1и Мостарг. и Требиш. градови , Столацг. боинми, Пива и Жупанацг>, Цј;ла земла, маика витезова , Громг. чукЉи а св^тлостб видећи , Којо донде не видоше нигда, Уздануше изг> дублвине душе, И отг> сердца сложно прорекоше: Боже милбш ! све и отђ тебе добро, Боже милми! на свемг> теби хвала; Кадг> и ме^г. нас!> просв^штен^ шилЂшг., Да с' от"Б лште б^де избавимо. Свои е своме свагда наимилш : Авала е свимг> Сербл ^мђ ро:ђена$ Срећни и мм нбои се окренимо: Богг> е добарг>, СербБ е за напредакг>. Тко не види, св$та не вид1о ! Продре с' гласу грома еданаистогБ, Са†се просу по честитои Босни, Сен милои сосЈдне сестрице, Та Серб^е у свачемЂ рођене, ОкроМБ едногг., што и наметаКБ лшдскји