Сербска пчела

до велика р1 ;ка ВарДарЂ. У граду многи ХрГст1нни бв1ше. Одте > мадм до велики све сј ејће одђ камеиа сазвтдане и каменомЂ покрв1вене. Овдћ се јомггћ и камените многе но пусте церкве непокрв1вене налазише. II видћсмо да.г]; у истомђ граду гдћ лшди о СветомЂ ИантелЈи носе много грожђе на магарцима у котарицама. Грожђе исто сами Турци купук) а Хр1ст1лни до Преображе: И1!1 не ћеду: Зато ш пвхтасмо и добромЋ НБШВОМЋ Хр1СТ1ННСКОМЂ ПОСТуПКу ДИВИСМО се. По околинн пакт. Велескои многе НБИве памукомт. засћнне вид-ћсмо и чудисмо се, ерЂ пређе тога нигдћ не видјзсмо. Жита се овдћ ма .10 сЈио. Садв остависмо ВардарЂ и изнђосмо на оно полћ, гдћ су Турци ЈИЊмце разбили и натрагЋ оте-, рали, - кадЂ су овн 19 Авг. 1688 год. К1;оградт. узели, иакч, Турке до истогх града Велеса дотерали и едва се на истомв полго станити могли. Но будући да су миоге кише биле и зло време: зато Турци одморни иЗБ1ђу из '1» Нелеса и тако БЊице разб!вд, да су ји но мало опетт. до самогЋБћограда догерали, и истб 1 и градЂ послћ двћ године одђ М ћмаца отели. Иодавдћ на петнаисто преноћиште у ТиквешЂ а иа шестнаисто у Грчиште приспћсмо. Ту видћсмо, како врше лвдди жито сђ воловима, и како су покраи Вардара попеле се тако рећи планине до облака. КрозЋ исте е стћне просћченЂ путЂ и зове се Демир-каши Марка Кралћвића, кои се ту вмсоко у камену подписао изрћзавши слова, код су одђ перстно већа. Јоштђ ср&тосмо ту