Сербско-русскій словарЬ

43 Ваш Вер 44 Вашарни, а, о, торговый. Вашарџија, м. торговецъ. Башац, шца, и. прыщь. Вашина, ж. пукъ лозъ. Вашица, ж. ем. вашац. Башка, ж. щенокъ. Вашљив, а, о, вшивый. Вашљивац, вца, м. вшивый (человѣкъ). Вашљивица, ж. вшивая (женщина). Ваштина, ж. обида, оскорбленіе. Ваштица, ж. ем. вашица. Ве, вин. отъ ви, вмѣсто вас. Веверица, ж. бѣлка. Вегд, а, о, (вет), старый. Веда, * срокъ, назначенное время. Бедар, дра, дро, ясный, ведреный. Веденшс, м. родъ пистолета (изъ Венеціи). Веденички, ка, ко, принадлежащій Венеціи (напр. пистолетъ). Веднути, нем, видѣть. Ведрац, аца, м. незамерзающее въ рѣкѣ мѣсто; чистыіцледъ. Ведрењак, м. см. ведрац. Бедрик, м. чистое, прозрачное мѣсто. Ведрина, ж. ясность. Ведрити се, рим се, яснѣть, проясниваться. Ведрица, ж. ведро, подойникъ. Ведро, ср. ведро; мѣра въ 12 окъ. Веѣа, ж. бровь. Вез, м. вышивка; вязъ (дерево). Везак, ска, м. вышивка. Везанија, ж. рекрутскій наборъ. Везање, вязанье. Везати, жем, вязять. Вѳзач, ача, м. подрѣзывающій виноградъ. Везења, ж. вышиванье. Везидба, ж. привязываніе, прикрѣпленіе виноградной Л03Ы,Везилац, зиоца, м. перевязывающій виноградныя лозы. Вези™’ } *• вшивающая, пглою.' Везило, ср. вышивка. Везир, ра, м. визирь. Везиревица, ж. см. везировица. Везировица, ж. жена визиря. Везирство, ср. должность визиря. Везма, ж. пороховница. Везник, м. союзъ (грам.) Везов, а, о, вязовый, берестовый. Везовнна, ж. вязовина, берестовина, Вејавица, ж. см. вијавица. Вејаке, см. вијање. Вејати, јем, см. вијати. Вејача, ж. см. вијача. Век, м. вѣкъ. Века,“ж. } блеянІе К03Ы' Вѳкавица, ж. коза. Вѳкетааѳ, см. век. Вѳкѳтати, вѳкеЬѳм, блеять. Векнути, нем, см. вѳкѳтати. Вековааѳ, см. вјековање. Вековати, кујем, см. вјековати. Вековит, а, о, см. вјековит. Веком, нар. всегда. Векши, а, ѳ, ббльшій. Вѳкшшъом, нар. ббльшего частью. Вела, ж. родъ, сортъ. Велбљуд, ы, верблюдъ. Веле, нар. много. Велебројан, јна, јно, многочисленный. Веледушан, шна, шно, великодушный. Велеиздаіа, ж. \ „ Велеиздајство, ср. / государственная измѣна. Веленац, нца, м. коверъ. Велепосланик, м. посолъ. Велесрдно, нар. любезно, сердечно. Велестворан, рна, рно, производительный. Вѳлета, см. вео. Велети, лим, говорить. Велеум, м. геній. Вели, а, о, большой. Велигдан, см. васкрсеније. Велик, а, о, см. вели. Великачак, чка, чко, ув. отъ еѳлики. Великаш, ша, м. вельможа. ВеликоЬа, ж. величественность. Велим, см. вељу. Величак, чка, чко, величественный. Величанствен, а, о, величественный. Велжчанство, ер. величество. Величаае, хвастовство, чванство. Величати, чам, величать, возвысить. Величати се, чам се, хвастаться. Величина, ж. величина. ВеликоЬа, ж. величина. Велћер, м. хирургъ, Фельдшеръ. ВелЬеравица, ж. жена хпрурга. Веља пушка, длинное ружье. Вељача, ж. Февраль. Веље, см. вељача. Веље зеље, родъ травы. Вељи, ља, ље, см. велики. Вељовати, љујем, быть Февралемъ. Вељу (велим), говорю. Венац, нца, м. см. вијениц. Венење, вялость. Вент, м. предлогъ; вѳнта ради, т. е. подъ предлогомъ. Венути, нем, вянуть. Венчавааѳ, см. вјенчавање. Вѳнчати сѳ, чам се, см. вјенчати сѳ. Вења, ж. можжевельникъ. Вео, ла, м. покрывало (вуаль). Веома, ) Веоми, } наР- оченьВѳпар, пра, м. вепрь, боровъ. Вера, см. вјера. Веран, рна, рно, см. вјеран. Вератье, тайный обходъ; укрываніе. Вѳрати, рем, спрятать. Верати се, тайно обходить. Вергија, * ж. подать. Вергијаш, ша, м. пошлинный, подверженный пошлинѣ. Вереник, м. см. вјереник. Вереница, ж. см. вјереница. Вереница љуба, см. вјереница. Вересија, ж. кредитъ. Вѳреца, * ж. женское турецкое платье; старое платье. Верига, ж. цѣпь. Вѳридба, ж. см. вјеридба. Вѳрижица, ж. ум. отъ верига. Верижвьача, ж. бревно, на которомъ виситъ цѣпь съ котломъ. Верити сѳ, рим се, см. вјерити се. Вѳрица, ж. умт-отъ вера. Вѳркааѳ, ум. отъ вѳранѳ.