Сербско-русскій словарЬ

49 Вин 50 Винушина, ж. ув. отъ вино. Винце, ср. винцо. Вннчаваае, см. вјенчаваае. Винчавати, вам, см. вјенчавати. Винчани, а, о, см. вјенчани. Винианида, ж. см. вјенчаница. Винчаае, см. вјенчаае. Винчати, чам, см. вјенчати, Винчиѣ., м. см. вјенчић. Вжњага, ж. дикій виноградъ. Вињаст, а, о, фіолетовый. Виојла, см. вијола. Вир, вира, м. омутъ, водоворотъ. Вира, ж. см. вјера. Виран, рна, рно, см. вјеран. Виреншс, м. см. вјереник. Виреница, ж, см. вјереннца. Вирење, подсматриванье, подглядываньеВиридба, ж. см. вјеридба. Вириз, м. дѣтская игра (въ свинку). Виризаае, дѣтская игра. Виризати се, зам се, играть въ виризъ. Вирити, риш, выглядывать, высматривать, сторожить. Зирити се, рим се, см. вјерити се. ВириЪ, м. ум. отъ вир. Вирица, ж. ум, отъ вира. Вирност, ж. см. вјерност. Вироваае, см. вјероваље. Вировати, рујем, см. вјеровати. Вировит, а, о, обильный омутами (о рѣкѣ). Вис, м. высота; вершина горы; островъ Лиеса. Висак, ска, м. см. виска. Висан, сна, сно, выпуклый. ВисеЬ, м. собственное имя горы. Висибаба, ж. подснѣжникъ. Висина, ж. высота. Висити, сим, повѣсить. Висјелица, ж. висѣлица. Висјети, сим, висѣть. Виска, ж. ржаніе; визгъ, крикъ. Виенути, нем, см. вриснути. Висок, ка, ко, высокій. Вит, а, о, см. витак. Вит, вит! \ звукъ, когда ласкаютъ голубей Вита, вита! / (рус.— гуля, гуля). Витак, тка, тко, гибкійВиталац, витаоца, м. внутренности. Витао, тла, м. мотовило; мельничное колесо; куча сноповъ. Витар, тра, м. см. вјетар. Витез, м. витязь. Витешки, а, о, геройскій. Витештво, ср. мужество, геройство. Вити, вијем, вить. Витиљ, ља, м. фитиль, свѣтильня. Витшьача, ж. сторожевой огонь. Вити ее, јем се, виться. Витида, ж. кудри; кольцо; завитые волосы. Виткост, ж. гибкость. Витлање, колебаніе, потрясеніе. Витлати, лам, качать, колебать; гнать, преслѣдовать. Витлати се, лам се, кругомъ бѣгать. Витлија, м. вѣтряный человѣкъ, Витлиѣ., м. ум. отъ витао; письмо, свертокт,; ходули; ходульна. Витлав, а, см. витлија. Витоперити се, рим се, бросаться. Виторог, а, о, съ завитыми рогами, виторогій. ■ Вје Виторожан, жна, жно, см. виторог. Витрењак, м. см. вјетрењак. Витрељача, ж. см. вјетрењача. Витрење, см. вјетреље. Витрина, ув. отъ витар. Витрити, рим, см. вјетрити. ВитриЪ, м. ум. отъ витар. Витровит, а, о, см. вјетровит. ВитрогоБьа, см. вјетрогоња. Витромет, см. вјетромет. ВиЬа, см. вщеѣа. Виѣ.ан>е, см. вијећање. ВиЪати, 'ћам, см. вијећати. Виће, см. вијеће. ВиЬник, см. вијећник. Вихар, м. вихрь. Вихоље, ср. родъ травы. Вице, прозвище женщины. Вицкаст, а, о, гибкій, стройный. Вичан, на, но, нногообращавшійся, привычный, опытный. Вичан, чна, чно, см. вијечан. Вичит, а, о, см. вјечит. Виш, родъ травы. Вишак, шка, м. излишекъ. Витала, ем. вјешала. Вишалица, см. вјешалица. Вишан>, иа, м. родъ дикой вишни. Вишан>е, см. вјешање. Вишати, там, см. вјешати. Више, нар. выше, болѣе. Више, сверхъ. Вшпебројник, м. множественное число (грам.) Вишек, * м. патронъ. Вишеклије, ж. мн. поясъ для патронташа. Вишеклук, * м. патронташъ. Вишек Ъесе, * см. вишеклије. Вишеае, вѣшанье. Вишина, ж. вышина. Вишиња, ж. вишня.. Вишити, шим, поднимать. Вишња, ж. вишня. Випгњеви, прил. нескл. см. вишникаст. Вишњи, аа, н>е, высочайшій. Вишњикаст, а, о, имѣющій цвѣтъ вишни. Вишвьица, ж. ум. отъ виппьа. Вишаичида, ж. ум. отъ випіаица. Вишаов, а, о, вишневый. Вишаовац, вца, м. палка изъ дерева вишни. Вишаовача, ж. палка изъ вишневаго дерева. Вшпаовик, м. вишневка. Вшпаовина, ж. дерево вишни. Вишт, м. родъ кислоты. Вишт, а, о, см. вјешт. Виштак, ка, м. см. вјештак. Виштаае, см. вриштаае. Виштати, штим, см. вриштати. Виштац, випща, см. вјештац. Виштина, ж. см. вјештина. Виштица, ж. см. вјештица. Виштичетина, > Виштичина, / ж- Ув' отъ виштица' Вјеверица, ж. бѣлка, Вјеверичаћ., м. молодая бѣлка. Вједогоаа, м. ж. колдунъ — нья. Вједро, см. ведро. Вјеђа, ж. бровь. ВЈежбати, бам, пріучать, упражнять. Вјековаае, вѣкованье; жизнь. Вјековати, кујем, проводить жизнь. 2*