Сербско-русскій словарЬ

517 Тѳр — Тол 518 Терзать, аю, напатити, накињити, Терка, ж. тренида, гренде, дуршда. Терминологія, ж. назавье, називословје. Термометра, м. топломер. Тернистый, пр. трновити. Терніе, ср. трље. Терновище, ср. трњак. Терновка, ж. ракпја од траина. Терновникъ, и. драча, драчпште, дреник. Терновый, пр. траан, трнов. Тернъ, и. трае, три, дријен, бодљика, бодља, малина. Терпимость, ж. тршшост. Терпкій, пр. трпак. Терпко, нар, љуто. Терпкость, ж. трпчина, љутина. Терпугъ, м. рашпа. Терпѣливость, ж. сноба, трпљивост. Терпѣливый, пр. стрпьив, тршьив. Терпѣніе, ср. устрпљење, дураае, трдеж, трпљеље. Терпѣть, пяю, трппти, страдати, потрпети, пострадати, дајандисати. дурати. Терцетъ, м. терцет. Тѳряніѳ, ср. сатарпваае. Терять, яю, сатариватп, губити. Тесакъ, м. тесак. Тесаніе, ср. тесаље, затесиваље. Тесать, піу, тесати, макљати. Тесемка, ж., см. Тесьма. Тёска, ы. ж., см. Тёзка. Тесла, ж. тесла; брадва. Тѳсница, ж. тренида. Тесовый, пр. отесани. Тестевъ, пр. старчев, тастов. Тесть, м. пунац, тает, старад. Тесьма, ж. ширит, пантљика. Тесьмянный, пр. ширитни. Тетрадь, ж. кшіжичица, свешчнца. Тетеревъ, м. љештарка, тетријеб. Тетива, ж. жида, тетива. Тетка, ж. (жена брата матери) — ујна; (жена отцова брата) — страна; (сестра отца или матери) — тетка. Теткинъ, пр, ујенин, стринин, тетин. Теченіе, ср. течеье, течај. Течка, ж, упала; у свиней — цвелање; у рыбъ — прпорење; у животныхъ — куда» е. Течь, ку, тећи, потеЬи, цурити. Теша, ж. трбух (у риба). Тешка, ж., см. Теша, Теща, ж. пуница, баба, ташта. Тещинъ, пр. таштин, вуничин. Тибрить, рю, украсти, смаЬи. Тигель, м. тиган. Тигрокотъ, м. тигар. Тигръ, м, тигар. Тикать, аю, тиктакати (о сахату). Тикъ, м. врста таране платневе материје. Тимпанъ, м. бубањ, добош. Тина, ж. грез. Типнуть. ну, типнути, полако ударити. Типографія, ж. тискарна, тискарнида, штампарија. Типографщикъ, м. штампар. Типунъ (болѣзнь на языкѣ у курицы), м. пијук. Типъ, м. праслика. Тиражъ, м. тираж (вућење срећака). Тиранія, ж. самосиљност. Тираническій, пр, тирански. Тиранъ, м. уешьник, ешьник, зулумћар, тирании. Тировать, ую, накатранити. Тиръ, м. смола, катран. Тисканіе, ср. тискаље, потискиваље. Тискать, аю, потиекпвати. Тиски, мн., м. тијесак, под. Тисненіе, ср. тискаље, штампање. Тисовый, пр. од тиса. Тисъ, ы. тис. Титла, ж. титла. Титло, ср. тутула, натпис. Титулъ, м. наслов. Титька, ж. сасац. Тихій, пр. ыиран, тих. Тихо! межд. Ьуткад. Тихо, нар. шіпаво, кротко. Тихомолкомъ, нар. ћутке, мучке. Тихонравіе, ср. тиха нарав. Тихонько, нар. истиха Тихоходъ, ы. тромоног (животное). Тихохонько, нар. сасвим мирно. Тише, нар. тише. Тишина, ж. мир. Тишь, ж. майна. Тіунъ, м. судија. Тканіѳ, ср, ткање, поткиваље. Ткань, ж. ткан>е. Ткать, тку, ткати, поткивати, поткати. Ткачиха, ж. ткалица, тказьа. Ткачъ, м, ткалац. Ткнуть, ну, такнути, текнути. Тлетворный, пр. заразни, кужни, смртни. Тло, въ выраженіи: до тла — савршено. Тлѣніе, ср. тињаље. Тлѣнъ, м. трулеж. Тлѣть, ѣю, клити, тињати, тлити. Тма, ж. тала, тамника. Тминъ, м. (раст.), кумин. Тмить, млю, потамнути, помрачити. Тмочисленный, пр неизбројени. Тмущій, ар., см_, Тмочисленный, То, мѣст. то. Тоболѳцъ, льца, тоболац. Товаршцевъ, пр. ортаков. Товарищескій, пр. ортаков. Товарищество, ср. момаштво, задружје, цех. Товарищъ, м. пајдаш, пајаташ, поредник. Товарный, пр. товарни. Товаръ, м. роба, еспап, товар, терет. Тогда, нар овда, ондај, таде, тадер. Тогдашній, пр. онадазь, ондашњи, тадашњи. Того, мѣст. тога. То-есть, нар. тојест. Тождѳсловіѳ, пр. повтораваље једног истог говора. Тоже, мѣст. то, то исто. Тожественность, ж. истоветяост. Тожественный, пр, истоветан, Той, мѣст. онај. Токарь, м. токар, чекркар. Токмаръ, и. бура, ударац. Токмачъ, м., см. Токмаръ. Токмо, нар. само. Токъ, м. ток, течење. Толикій, мѣст. толики, таки. Толканіе, ср. гураье, ривање, туркање, потуцаае. Толкать, аю, Ьушкати, тискати, куцати, дру-