Сербско-русскій словарЬ

627 У Увѣ 528 Ж У, пред., у, крај, код. Убавить, влю, скпнути. Убавленіе, ер. скидање. Убавлять, яю, скидати; ея — смаљати се, спласнути. Убаивать, аю, см. У баять. Убаюкать, аю, ушикати. Убаюкиваніе, с. шишкаье. Убаюкивать, аю, шишкати, нннати. Убаять, аю, наговарати. Уберегать, аю, сачуватп. Уберечь, гу, см. Уберегать. Убивать, аю, сшаЬи, убијати, умарати. Убираніе, ср. кшфуреше. Убирать, аю, накититп, љепшати, личити; сянакититн се, кинђуритп се. У бирка, ж. скупљање. Убить, бью, побита, укинутп, приылатптн, усмртити, сагубитп, убиты; ея — удрнти се, убита се. Убіеніе, ср, убијење. Убійственный, пр. убојан. Убійство, ср. побој, поклаће, покољ, носека, убојство, убиће, убиство, крвништво, крв. Убійца, м. убојица, убшгац, људоморац, крвник, крвавац. Ублаготворить, рю, издобрити. Убдажаніе, ср. ублаживање. Ублажать, аю, ублажаватп. Ублюдокъ, дка, уметан, Фаѣук, нзрод. Ублюети, ду, сачз’вати. Убо, союз, јер, дакле. Убогій, пр. сиромашан, небог; м.—убожник. Убожество, ср. сиромаштво. У божествовать, ую, живити убого, сиротињски, Убожница, ж, куЬа сиротшьека. Убой, м. клаље, убој, обарање. Убоина, ж. месо од убијене животшье. Убористость, ж. ситност, начычканост. Забористый, пр. ситнп, начпчканп. Уборка, ж. чшпЪеае. Уборная, ж. соба за одевање, за облачење. Уборщикъ, м. спремо. Уборщица, ж. уресарыца, уресарка. Уборъ, м. накит; барбежа. Убранство, ср. љепишање. Убрать, беру, подресити; ся—нареситн се. Убрести, ду, отшуњати се, отиЬи. Убрусъ, м. убрус, пешкир, утирач. Убываніе, ср. отицаье, ман>а, маљак, осецање. Убывать, аю, отсецати, осецати. Убыль, ж. мања; воды—скок. Убыстрять, яю, убрзати. Убытокъ, тка, квар, згубитак. Убыточность, ж штета, губитак. Убыть (о водѣ), буду, осећи. Убѣганіе, ср. умицааѳ, утрчавање. Убѣгать, аю, утрчавати, утецати, у тени, умицати. Убѣдить, жду, убезочити, договоритіі, навратити. Убѣжать,'Гу, ыздретн, избеѣи, одбегнути, упрцати, пребегнути, убеЬи, утрчати. Убѣждать, аю, уверавати, уговаійти. Убѣжденіе, ср. уговараае, увераваае, навраЬаае. Убѣжище, ср, утециште, утечај, уток, заслон, заклон, заклоншпте. Уважать, аю, поштовати. Уваженіе, ср. уважеае, поштоваае, атаље. Уважить, жу, поштити. Увалень, льня, тежак човек. Увалистый, пр. прежуљкасти. Увалъ, м. стрмост. Увальчивый, пр. тромп, лен>и. Увалять, яю, изваљати. Уварить, рю, укуватн. Уварка, ж. куваае. Уваръ, ы. уварак. Увеличеніе, ср. лрираст, спореае, множење. Увеличивать, аю, намножити, множити; ся патитп се, прпнаћи, расплодпти се. Увеличить, чу, намножити; _,ея—прирасти. Увернуться, нуеь, узврдати се, мрднути, измигољитп се. Увертка, ж. извитак, избег. Увертливость, ж. окретност. Увертливый, пр. окретни. Увеселеніе, ср. весеьеае, разабраае. Увеселитель, м. весељак Увиваніе, ср. увпјаае. Увиваться, аюсь, повлјати се, улибати се, удатп се, увиратп се. Увидѣть, жу, заыотрпти, задретп, досетитп се, спазитн, уочити, сагледати; ся — згледати се, свидети се. Увильнуть, ну, врднути, измаћп се. Увинтить, чу, завинтити, зашраФііти. Увитый, прч. увит. Увлажать, аю, мокрпты. Увлаженіѳ, ср. влажеае, ночеае, ыокреае. Увлажить, жу, окваситіг. Увлажнять, яю, кваспти. Увлекательность, ж. прпмамљивост. Увлекательный, пр. примамљивп, интересан. Увлеченіе, ср. увлачеае, занос. Увлечь, ку, занијетн. Уводить, жу, повести, уводыти. Уводъ, м, одвођење. Увозить, жу, увести. Уволить, лю, куртадисати. Уволочь, ку, увлачпти, увуЬн. Увольненіе, ср. распуштање. Увольнять, яю, распуштати, отпуштати. Уворовать, рую, украсти. Увы, межд. авај, аох, вајме, вај, л еле, куку, јао, јаог,јаој, ојме. Увѣдомить, млю, ознанитн. Увѣдомленіе, ср. обзнааиваае. Увѣдомлять, яю, обзнанитп, навестити. Увѣковѣченіе, ср. обесмрћеае. Увѣковѣчивать, аю, овековечим, обесмртити. Увѣнчаніе, ср. венчаае, награђење. Увѣнчать, аю, венчатп, наградыти. Увѣреніе, ср. увераваае. Увѣренность, ж. узданост, узданю, поуздаае, поузданост. Увѣрить, рю, уверити.