Сербско-русскій словарЬ

675 Я 676 — Яст Я Я, мѣст. ја; я ѳомь—јесан. Ябеда, ж. клеветаље, опадање, беђење. Ябедникъ, м клеветник, опадач, бедилац. Ябедничаніе, ср., он. Ябеда. Ябедничать, аю, клеветати, опадати, обедити. Ябедничество, ср., см. Ябеда. Яблоко, ср. јабука, авајлија. Яблоновый, пр. јабуков. Яблонь, ж. јабука. Яблочный, пр. јабуков. Явиться, влюсь, натаЬи се, указати се, јавити се, приказати се. Явка, ж. јављање. Явленіе, ср. утварање, појав. Являться, яюеь, нићи, утварати се, гласнути се. Явно, нар. наочиглед, наочиглетде, јавно, бело дан о. Явнобрачный, пр. врста бшьака (Фанерогами). Явность, ж. јав. , Явный, пр. јаван. Яворовый, пр. жестиков, јаворов. Яворъ (дерево), м. жеста, јавор. Явочный, пр. објавни. Явственный, пр. очигледни. Явствовать, ую, сљедовати; произлазити. Яга-баба, ж. баба-јага’, стара вештица. Ягненіе, ср. јагаење. Ягненокъ, нка, трзе, јааац, јагње, јагањац. Ягнить, ню, ојагаити; ся — ошпурити се, ојагапти се, младити се, изјагаити, јагњити. Ягнята, мн. ср. јаачвћи, јагањци. Ягнячій, пр. јагаећи. Ягода, ж. јагода. Ягодка, ж. путашце. Ягодникъ, м. сок од јагода. Ягодница, ж. јагодара. Ягуаръ, м. јагуар. Яденіѳ, ср. једење. Ядовитый, пр. отрован, једовит. Ядреность, ж. једрина, сочност; животна сила. Ядреный, пр. једри, сочни, јакн. Ядренѣть, ѣю, једрати. Ядрило, ср. катарка. Ядристый, пр. зрнаст, једар. Ядро, ср. тане, Ъул, ђуле, језгарица, језгра, кугла, жгарида. Ядрышко, ср. коштица, Ядунъ, м. једалац. Ядъ, м. отровъ, јед. Ядь, ж. једење, јело. Яжевика, ж., см. Куманика. Язва, ж. помор. Язвикъ, м. јазавац. Язвина, ж. рана. Язвительность, ж. уједливост, гриздивост. Язвить, влю, ранити, корптн. Язи, ын. ж. пребој. Языковѣдѣніе, ср. наука о језику, језикословје. Языкознаніе, ср., см. Языковѣдѣніе. Языкъ, м. језик, јазик. Язычѳкъ, чка, скачатур, реса, језичац, бренде. Языческій, пр. незнабожачкп, песијански. Язычество, ср, незнабоштво. Язычникъ, м. неверник, језичник. Язь, и. врста рибе. Яйцеобразный, пр. слични на јајце. Яички (дѣтородныя), мн. ср. титре. Яичница, ж. кајгама. Яичный, пр. јаиаи, јајан, јајњи, јајчен. Яйцо, ср. јаје; пасхальное—тучак, ускршњак: въ смятку—ровнто јаје. Яко, нар. као. Якорь, м. сидро, мачка, ленгер. Якшаться, аюсь, дружити се, одати се. Яликъ, м. чаыац, чун. Ядовецъ, м., см. Можжѳвольникъ. Яловица, ж. јаловка. Яловый, пр. јалов. Яма, ж. рупа, ривача, јарак, јама, јалак, голубаача. Ямской, пр. кочијашки. Ямщикъ, м. салтаџнја, кочијаш. Ямъ, м. поштанска штација. Январь (мѣсяцъ), м. сечаа. Янтарь, ы. Ѣелибар, Ьитибар, бурстин. Янычаръ, м. јењичар. Яремникъ, м. роб, ујармљеник. Яремный, пр. јарамнн. Яремъ, рма, јарам. Ярина, ж. бела вуна. Ярить, рк>,јарити, жеститн; ся—јарити се, жестити се, горопадити се. Ярица, ж. јарица. Яркій, пр. јасни. Яркость, ж. јасност, јарност. Ярлыкъ, м. ханско ппсмо, објава владе. Ярмарка, ж. вашар, панађур. Ярмо, ср. јарам. Яровой, пр. іари. Яростно, нар. једовно. Яростность, ж. горопадност. Яростный, пр. горопадан, дрнован, дрновит. Ярость, ж. бесноЬа, бешњење, горопађење, горопад, јарост, мама, ракатежа. Яруга, ж. јаруга, пучина. Ярусъ, м. поткушье, под, таван. Яръ, м. сурдук, јарак. Ярый, пр. ватрени, дрновни, горопадни, Ярышъ, м. јагље, јаре. Яръ, ж., см. Ярица. Ясакъ, м. данак који се плаЪа кожом; сигнал, знак. Ясащикъ, м. прпмалац данка. Ясеневый, пр. јасенов. Ясень, ж. јасен. Ясли (рожденіе Христа), мн. ж. вертеп. Ясминный, пр. јасмински. Яеминъ, ы. јасмнн. Ясниться, нюсъ, зацаклити се, изведрити се. Ясно, нар. гласовито, разговетно. Ясновидящій, пр. јасновидећи. Яоноглаголивый, пр. јасноговорљнви. Ясность, ж. ведрина, впделица, видело, ј аснота. Ясный, пр. видан, јасан, разговетан, разложит. Яснѣть, ѣю, ведрити се, Яства, ж, јело, храня.