Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

34

ниче, што упропасти тако лепе кромпире“, али ми он одговори: „море комшија, гледај посла“, и тако му то остане. Али јесенас кад смо копали кромпире, он копа кромпире као песнице, а ја као орасе. Како то може да буде»

Ја му одмах одговори, да то није никакво чудо, јер кромпир има два стабла и то: полземно и надземно и да му је подземно стабло сама кртола, а надземно она врежа, и кад је твој комшија посекао врежу т.ј. надземно стабло онда је она сва храна из жила и жилица ишла у подземно стабло-кртолу, и зато су кромпири били крупни. Таман ја то изрекао, док ће други сељак узвикнути: „А, сад разумем, нашта ћу га ја запитати: „а шта разумеш пријатељуг“ И он исприча свој доживљај: „Море господине, ја лањског лета одем нешто у ог-

штину и кад се вратим кући, моја чељад пустила волове, да ми опасу дванајест оџака кромпира, те ја викнем на њих, да их побијем и једва се то смири и ја кромпире прежали, али кад сам у јесен вадио кромпире, нађем да су кромпири из опасених оџака много бољи и крупнији него у осталим, па се нисам могго чуду начудити и рачунао сам, да је то неко тајанство због моје псовке, а оно тек сад видим у чему је ствар“. -

„Е господине, ништа без учених људи.“

Милорад, као и јуче, сав се претворио у ухо, па се и заборавио где је, него узвикну: „Пакоујен

Наставник се мало изненади па рече: „4, Милораде, и ти си ту: Слушај, слушај требаће ти то“.