Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

41

„Хвала вам на такој племенитој жељи и понуди, ја мислим, да будем домаћин а не слуга“ Председник и остали то приметише и почеше да се извињују. Али Милорад рече: „Ништа, ништа, не морате се извињавати, Бог води рачуна о свакоме“

По овоме разговору Милорад оде својој кућици и кад је виде како је опала и пропала би му много жао, али у себи рече: „Ако да милостиви Бог среће и здравља, бићеш ти моја палата“. За тим се окрене и право оде у гробље, нађе мајчин и очев гроб, запали свеће на њима, које је био донео из вароши, изљуби крстаче и исплака се на гробовима, а нарочито мајчином, па ће рећи над њеним гробом: „Нано, послушао сам те, те сам отишао у свет и ево сам се вратио у нашу слатку кућицу, те ћу бити близу тебе и често ћу те обилазити, а ти си ми право казала: „Бог је добар, а има и добрих људи у свету“!

Кад је Милорад ово свршио, врати се својој кућици, отвори је, почисти исту и около ње, па као да му се свали неки терет са душе; оде к' једном рођаку онде у село, да преноћи, јер у њетовој кући немаше ништа од ствари, те није могао преноћити.

Сутра сабајиле порани Милорад, оде сво„јој кући и наложи мало ватре, која се запуши. те пандуров кућерак изгледаше, да га је неко запалио. Околне комшије незнајући у чему је ствар, потрчаше кућици, да је угасе, мислећи, да су неки чобани или путници ложили ватру, па запалили, али кад дођоше кућици, имали су шта и да виде, јер их до-