Сељанка

ПИ ње и

Па дан

=

1

у сватове да дође. И Мирјани мучно, што јој нема Јанка. Али се сети Љубице и свега, што је ова чинила и док су били у заједно у кући, а и после, кад се Јанко оделио, па гледо у Милену и моли у себи Бога, да бар њој Анђеле усели у срце. Би весеље и прође. Милена отпоче живети и пословати у својој кући. Сви је пазе и угађају јој. А већ свекрва шта јој не чини од милоште, А кућа пуна свачега, те је могла живети као мали бег.

—_ НАСТАВИЋЕ СЕ Ж. Дачић.

' Седам прутева

Имао отац седам синова, седам свађалица. Час по час па се здрпе, препиру се, свађају се, гложе се. Кад немају важна узрока, а они око неке ситнице, тек само да не буде онако како је лепо и Богу мило. Гложећи се тако, занемарише сав кућни посао и све им пође натрашке.

Било је себичних и таквих суседа, који се радоваше томе трвењу и назадак њихов окреташе на своју корист. Та лако је грабити онде, где нема ко да чува, јер чувари морају међу собом да се свађају.

Отац њихов забрину се видећи да ће бити зло и наопако, једанпут прикупи око себе све синове, па им показа седам прутова чврсто везаних у један сноп и рече: „Који од. вас овај сноп преломи, даћу му десет дуката“.

Свих седам синова покушаваше да преломе сноп, покушаваше и овако и онако, и напослетку сваки рече: „Не: могу па немогу.“ А отац ће им онда: „Чудим се што немоможете, јер то је сасвим лако.“ Он одреши узицу, којом је био везан сноп, штапићи се размакоше, а он један по један преломи без муке. Синови се као малко и насмејаше. : дабогме, тако се може. Тако би могло и нејако дете“. Ове је речи отац и хтео да чује из њихових уста, па онда за-

врши. Ето вам, децо, слике и прилике ваше! И ви сте као

ових седам прутова. Хоћете ли да вас јачи не сломи, — опашите се чврсто узицом слоге. Један уз другог па да вас види Бог. Нећете ли тако, онда нисте јаки сноп, онда ћете бити само седам прутова, које, као што сами рекосте, може сломити и нејако дете,“ >