Сељачки кредит : факта, мисли, критика

200

снову закона о аграрној реформи и сами је обрађују. Ми имамо четири аграрна комплекса: војвођански, босанско-херцеговачки, далматински и јужно-србијански. Ја се намерно уздржавам од питања ко ће и за којн износ да сноси откупну цену која се на крају мора платити. То је финансиско, социјално-политичко и пслитичко питање. Финансирање аграрне реформе је велики проблем, који само једним делом може да буде важан за стање наше пољопривреде, у толико, у колико се односи на финансирање коловиста за набавку обртног капитала и свега што је једном сељаку уопште потребне. Како је питање аграрне реформе вођено противно интересима пољопривреде, то је неопходно потребно да се кредит, у колико је-он потребан за аграрну реформу, строго одвоји од пољопривредног кредита и његових институција чији је циљ унапређење пољопривреде.

Остаје нам још питање о томе, шта треба држава да уради за дугорочни пољопривредни хипотекарни кредит. Оно што може одмах да урди, то је вотирање модерног закона о хипотекарном кредиту. Ако се не варам, пројекат одавна лежи у Министарству Трговине и Индустрије. Закон треба да буде готов за онај тренутак, кад буде могућна емисија заложница у земљи или на страни.

А дотле»

Као што смо видили у глави „О идеалној организацији пољ. кредита“ јавно-правна хипотекарна банка је солуција. Ми то имамо у Држ. Хипотекарној Банци већ 66 год. Али се она извитсперила у варсшки, управо београдски хипотекарни завод. Она је много критикована због тога. Прилично с правом, јер није ништа урадила за умањење грдних трошкова око добијања кредита. Али у већем обиму она не би могла да негује сељачки кредит услед одсуства катастра. Катастар није исто што и баштинске књиге, али је он услов за њих. Он чини главни део садржине баштинских књига. Тако се само може да објасни да је Држ. Хип. Банка могла да пласира