Сељачки кредит : факта, мисли, критика

15

рао из јавних продаја сељачких имања за порезу.

Изгледа, да су власти биле уверене да је та одредба осуђена да буде мртво слово на хартији, те нису годинама ништа предузимале за поправку тога стања. Измена је дошла тек пошто су интелигентнији синови нашега народа провели неколико година у западној Европи, у којој нико више није ни мислио на гарантију минимума поседа сељаку. По повратку из прогонства, за време светског рата, добили смо у закону O ликвидацији мораторног стања, од 24. априла 1920. г., а у члану 43. нови покушај да се сељачки сталеж тачно одвоји од осталих. Није овде место за проучавање те гломазне дефиниције сељака; оно што је за нас важно овде то је да је о томе, да ли је једно лице земљорадник, имала да решава она иста власт која је решавала спор из кога је изникло питање.

Пројекат г. Косте Тимотијевића адоптира горњу гломазну дефиницију „земљорадник“ (коју је изгледа он сам саставио) са изменом, да у будуће питање о квалитету „земљорадника“ има да решава општинска власт (члан 835.).

Уверење општинског суда! Од свих установа, које је код нас упропастила политика, најгоре је прошла општинска власт. Од ње смо доживели чудеса од ступања на снагу Устава од 1903. г. Кажу да се од општинске власти може добити све. Врло је вероватно да ова одредба може довести дотле, да се код суда, код кога се води спор око тражбине према сељаку, појаве два уверења, једно, по коме је дужник земљорадник, за употребу дужникову, и друго, по коме није земљорадник, за употребу повериочеву. То не би било ништа необично, као што нису необична два уверења о својини једног истог парчета земљишта и о другим околностима. Ма колико да се политичари чувају ипак се није могло да спречи, да се све чешће појављују

тужбе против органа општинског суда за лажна уверења.