Сељачки кредит : факта, мисли, критика

209'

ње извора потребног | капитала. Закон предвиђа. следеће: а) државни буџет, 6) 50% чистог прихода Кл. Лутрије, в) народни привредни фондови, г) улози имовинских општина и земљишних. заједница. У пројекту закона г. Тимотијевића. још и Н. Банка, Поштанска Штедионица, продаја државних «имања.

Сви се ти извори могу овако. класифицира-

ти: а) из државног буџета (овде спадају наравно: И Or ia од Н. Банке, Поштанске Штедионице итд), 6) фондови, и капитали, којима управља

држава, в) средства самоуправних тела — области и општина.

У којој мери може наша пољопривреда разунати на ова средстваг Што се тиче државе и. текућих редовних прихода самоуправа, извор је потпуно пресушио. Не желим да се упуштем у излагање финансиског стања Тих јавно-прав-

них Тела, о коме наша јвност зна врло мало; |

ограничавам се на констатовању, да оно никад није било тако бедно као ове године и да нема изгледа за поправку. Држава није у стању да испуни своју дужност по чл. 29. закона о пољопривредном кредиту и свако обећање, које би се сугерирало од стране народних посланика или чак усвојило од законодавног тела, била би једна обмана и то једна обмана више — јер их има много. Неозбиљно је обећавати сељаку помоћ из јавних средстава, кад се већ законом обећана (чл. 29. закона о пољ. кред.) не дају, јер нема могућности.

Јопг горе стоје финансије самоуправа. О6ласне самоуправе стоје пред опасношћу да ликвидирају идуће године. јер се законодавац — по својој освештаној наопакој пракси — није побринуо за изворе прихода законом, којим их је основао.

Једино на шта се може рачунати, то су фондови и улози јавно-правних тела, од којих је један део код Државне Хипотекарне Банке, а други код приватних банака. У то спадају и сви капитали и својина јавно-правних тела, који

1 1