Сељачки кредит : факта, мисли, критика

218:

је од вајкада, да сељак нема права на кредит из новчаничне банке. Она је то гледиште заступала све до два месеца пред горњу реформу. Поводом мојих. предавања о стабилизацији динара, у којима сам тврдио, да се иста не може да изведе без садејства законодавног тела, одговорила ми је Нар. Банка (преко „Привредног Прегледа“ од 15. априла 1928) следеће: „Измена Закона о Н. Банци није успште потребна. Она би била и опасна-данас, кад је влада. слаба, а опозиција тако јака (512!). Ко зна какви. би амандмани били убачени и примљени, и шта би остало од Народне Банке. Можда би се нашло. посланика, који би на основу оваквих и сличних мишљење о некој мангуп милијарди предложили, да се сна употреби на сељачке лугсве! Такав предлог би био могућ. Сопотски збор покренуо је и демократски клуб, да се позабави питањем земљорадничких дугова“. На овако застареле и погрешне појисве ја сам одговорио у „Политици“ од 14. маја 1928. следећим чланком:

1) Природа послова новчаничне банке у опште.

Новчанична Банка пушта у оптицај новчанице, које су плативе по виђењу, — наравно металним "новцем. Она прима, .даље, улоге вс жиро-рачуну, који су такође без отказа. На кратко, обавезе новчаничне банке су без отказа, по виђењу. Новчанична банка пушта новчанице у оптицај путем кредита: приватницима или држави. Значи, у опште узев, колико новчанична банка има новчаница у оптицају, толико исто потражује она од својих дужника. Поште су све обавезе новчаничне банке по виђењу, то би природно било да и кредите даје тако, да их може повући без отказа. Кака таквог кредита нико не би примио, то је новчанична банка нашла излаз на тај начин, што је одредила. максималан рок својим потраживањима: нико се не може задужити код новчаничче банке дуже сд три месеца. Вековно искуство је