Сељачки кредит : факта, мисли, критика

226

сезе 5. бан, Ргецзепказзе, | апдогзбапкхештаје, С1гоzentr је и т. д. Државна Хипотекарна Банка треба да остане оваква, каква је. Под претпоставком престанка робовања државној благајни, она има сјајну будућност као банка за варошки хипотекарни и самоуправни кредит. Пе себи се разуме, да јој се пмају забранити мобилијарне банкарске операције. Међутим није потребно, да јој се забргни примање улога на штедњу; али се мора прописати да све те капитале има предати — на исти начин, т.ј. кредитирањем — сељачкој банци. Тиме би се дебило двоје: сачувала би се јелна стара и добро уведена установа, цео њезин кредит код штедише, а сви пе њој за сада управљени јавни капиталиа стављени би били на расположење пољопривреди. Долазн на ред Дирекција за пољ. кредит. Ја сам ту установу назвао у раније репродукованом чланку из „Политике“ накезом. Она је свакако задружна наказа. Наказа је н по својој организацији. Го је једина финансиска установа

на свету, код које управни одбор пменује над-_

зорни одбор пи кед које се у закону последњи само на једном месту спомиње. Колико организатерског незнања! Формирање управног олзора није наказно, али је свакако један етатистички грик, који све више улази у моду у Београду, да би се формално дао једној установи карактер општеземаљски, а да се сачува хегемонија Београду. Мислим на управни н извршни одбор. Последње је средство, да се задругарство искључи из вођења посла и сведе на улогу штатисте. Исто је тако апсурда уредба, по којој се директор не поставља указом. Кад га већ поставља Министар (споредно на чији предлог), онда Ta је требало направити указним чиновнихком, да би се тиме појачала његова одговорност. закон и противзакони правилник _кипте организатор“ ским грешкама. То ипак не би била сметња 34 претварање Дирекције у сељачку банку, да она није за кратко време свога пословања показала, да је испала онако рђаво, како се то очеки-