Сељачки кредит : факта, мисли, критика

235

Држава чини материјалне жртве CeJpaUKOM KDptcдиту из разлога што је то у интересу целог на-

рода. Али сељачки кредит може само онда бити

опште користан, кад служи унапређењу пољо- привреде. То значи да држава не треба да

помаже потрошачки кредит. То је тачно само

у начелу јер, кад произвођач дође у положај,

без своје кривице, да мора да се издржава из-

весно време кредитом, онда држава мора јошмного пре да му притекне у помоћ баш из разлога добре управе. Али начелно држава има за

дужност да при организацији пољопривредног кредита створи и гаранције за његову производ-

ну употребу.

Није свака тражња сељачког кредита производна. Наивећи део сељачког кредита у Србији кроз последњих сто година био је потрошан. То важи и данас за један део сељачког кредита и у Србији и у Хрватској и Славонији. То значи или да је наше сељаштво пропалица, који узима кредит где нађе и неразумно га прима, или да не уме да се снађе, или да ради с дефицитом. Један део сељачког кредита биће увек потрошан. То је неизбежно. Код појединаца биће увек субјективних и објективних узрока потребе потрошног кредита. То је тај кредит, који много више пада у очи и код нас. Производни кредит мање се види, мање се тражи и узима се првенствено од задруга.

Држава дакле има за дужност да обезбеди да гро сељачког кредита оде на производне циљеве. Тај се циљ може постићи стварањем услова, из којих се порађа потреба за продуктивним кредитом. На који се начин то постиже разумећемо, ако одговоримо претходно на питања, које су то потребе код сељака које се сматрају производним. У то спадају: земљиште, зграде, инвентар живи и мртви и сад за вегетацију дугог рока: даље, ђубре, семе, средства за сузбијање болести и штеточина код биља и стоке и најзад радна снага. Кредит употребљен на ове циљеве производан је; па ипак то не би био разлог да га држава организује из општих сред-