Сељачки кредит : факта, мисли, критика

946

то, да прво ангажује државу као повериоца. Има много сељака, који могу да се исхране ове зиме, али немају за порез.

Огроман износ постојећих сељачких дугова постао је услед потребе за плаћањем порезе. Држава, која у целом свету даје порески моргторијум економски посрнулом пореском обвезнику, нагонила је код нас сељака у дугове, па сад хоће дефинитивно да пренесе сељачки по рез на његовог повериоца.

Ако је сељак запао у тежак положај и у колико је запао, онда је први корак порески мораторијум, други: исхрана гладног становни“ штва, а трећи, стварање средстава за конверзију сељачких дугова. |

Наравно, да је тешко, управо немогућно наћи средства за горњи програм. Код данашње управе земљом не може ни бити средстава. Али у пркос празноћи државних каса више од године дана наши су политичари нашли двестапедесет милиона динара да баце у мугву Марицу; суму, која би добро дошла данас. Мислим на 150 мил. динара утрошених на исхрану такозваних гладних, (која је тек за двадести део можда дата уистини гладнима) и на 100 мил. динара бачених преко Дирекције за Пољопривредни Кредит. Таквим владама не може нико наћи средства за истинске социјално-политичке потребе.

Међутим раси духовитој, пуној дара инвенције, није тешко наћи излаза и у таквој безизлазној ситуацији. Сетимо се само напред проучених трију пројеката о раздужењу сељака. Г. Тимотијевић је издао налог Н. Банци и Државној Хип. Банци, да финансирају велико дело раздужења сељака — не бринући се о томе, да ли оне имају средстава за то. То је већ освештана финансиска пракса наше државе. донесу се закони, закључују уговори, примају обавезе, све то на стотине милиона, и не помишљајући на прописе Устава и Закона о Државном Рачуноводству, да се никакав издатак не може да изгласа, док се не пронађе покриће. Напред је још казано, да би одредба о дужности Н. Банке и