Сељачки кредит : факта, мисли, критика

од

у доба највеће депресије у пољопривреди у целој Европи услед американске конкуренције; али се онда најмање викало на зеленаштво. Викало се много више на државу и то с пуно права. Највише је продавано за рачун државе, и то за дужну порезу. Тако је на пример 1900. г. извршено 10.117 екзекутивних продаја. од чега 9,166 у селу. За то је примљено један и по милион динара, а државна потраживања за порезу износила су 1,660.000. Продате непокретности су биле у вредности од 600 до 1.000 динара, а то је свакако мање од онога, што се, по 8. 471. судског поступка, могло продати за рачун приватних поверлаца. Те продаје нису биле тако фаталне. Деведесетих година Србија је била готово без индустрије и сељак, чије је имање про- дато, није могао бити нити радник. Из редова тих сељака имамо данас врло велики број угледних трговаца у Београду и унутрашњости.

1900. г. донела је знатно побољшање, а појава банака учинила је да је каматна стопа била много нижа и отуда много мање жалби на зеленаштво. Али јаук на зеленаштво није сасвим престао, он се једнако чуо из оних крајева из којих се чује и данас. Г. Настас Петровић тврди да има зеленаштва и ван оних крајева, па чак исто тако и у Војводини и другим крајевима и да се он спрема да иде на зборове у те крајеве ради протеста против зеленаштва. Моје је уверење да ти зборови неће бити тако посећени, као они око београдског округа. Уосталом лако је сакупити свет на збор, на коме треба да се реши да се не плаћају дугови. То још не значи да је сељак презадужен, а као што сам казао раније, он то није.

Има још један разлог због чега се тако много чују жалбе на зеленаштво. Он је чисто политички. Политичари су од вајкада тражили пароле са непосредним дејством, а жалба на зеленаштво је најзгоднија, као што се то већ раније показало.