Сељачки кредит : факта, мисли, критика

44

а) У Француској не постоји проблем пољопривредног крелнта.

Када се преписује стран закон економске садржине, онда се претходно испита привредна структура дотичне земље, па се само у случају сличности њен закон узима за узор. Са законом о Дирекцији за П. К. поступљено је противно том правилу, преписан је закон земље, у којој не постоји проблем пољопривредног кредита. Француска је већ шесет година изВозница капитала, који се у главном формира У пољопривреди; Француска је земља најниже каматне стопе, и у таквој земљи искључено је да подузетник не може доћи до повољног кредита — наравно у границама његове способности, пошто до данас није нико пронашао систем, да инсолвентан човек добије кредит. Да француском сељаку не треба кредит, најбоље нам показују цифре, које цитира г. Д-р Стојковић. По њему су установе за пољопривредни кредит у Француској поделиле сељацима суму од две милијарде франака! То је багателна сума према обртном капиталу француске пољопривреде, која плаћа на име порезе годишње преко 20 милијарди франака. У свима другим земљама у Европи обртни капитал кредитних установа за пољопривреду је релативно много већи.

Ни то није све. Начин, на који је тај кредит подељен и циљеви, којима је намењен, одузимају том кредиту право на назив пољопривредни. Девет десетина тога кредита дато је средњерочно и дугорочно. Сам г. Д-р Стојковић каже, да је задатак Централне Благајне за П. К. у Француској да највећу пажњу обрати дугорочном индивидуалном кредиту ради стварања малог поседника и на давање дугорочног колективног кредита нарочито произвођачким задругама, а да постепено смањује давање краткорочног и средњерочног кредита обласним благајнама. Другим речима, Француска Централна Банка за П. К. је на првом месту банка за