Сељачки кредит : факта, мисли, критика

_ о!

бити онај, кога задруга прими и који има то-лико пара да плати свој улог. При пријему задругари воде рачуна о солвентности и исправ"ности кандидата. А пре рата је у Србији био прилично чест случај, да је сељак био тако сиромашан, да није могао скупити. ни онолико колико му је било потребно за први улог. Најзад постоји и једна пословна сметња. Крајњи циљ кредитним задругама је кредитирање сељака не за потрошне, већ за продуктивне циљеве. То је идеал, који се у Србији могао да оствари у врло малом облику. Наш је сељак био навикао годинама на потрошни кредит код дућанџије у селу и вароши. Требао је да нађе новац да плати свога повериоца и да спреми улог, па да се пријави задруги. То је био проОлем, · који сељак није могао лако да реши, а задруга му је нерадо давала паре за одужење "дућанџији.

Накратко, у целом свету постоје сељачки дугови ван задруге. То је било и код нас и биће још дуго времена с обзиром на спор развитак задругарства. Држава је дужна да помаже задругарство свима средствима, али је она исто тако дужна да води рачуна и о томе, да се сељак може што повољније задужити и ван задруге. Она не мора стварати незадругарске кредитне установе, али исто тако не сме сметати развитку истих. Код нас истина никада до данас није ништа учињено против те идеје бар одкако су се појавиле банке, — али је постојала струја, која је то тражила. Носилац те струје био је сам г. Мика Аврамовић, неуморни пионир задружне идеје код нас. ЊЊегово не- . пријатељско расположење према паланачким банкама било је прилично појамио. Оне су биле главни конкуренти задружним кредитним установама. Неке су од њих чак и активно радиле на ометању задружног покрета. Пре неки дан изашла је књига г. Аврамовића под насловом „Наше сељачко газдинство“, у којој живо

«описује ту борбу. Као увек у борби, тако је и

дж