Сион

у одтару; али сад на један мах сназн где стојн анђео Господњи с десне стране одтара кадионога пред другим дверима. Захарија задршће. Упдашио се од анђеда Божијег. Захарија помисди, да му је већ дошао суђени час. Но анђео не беше дошао да му каже немио гдас него гдас радостан па му рене: „Не бој се, Захарија! Чуо је Бог твоју модитву; твоја жена Једисавета родиће тн сина и ти ћеш му наденути име Јоваи ." Име Јован значи благодат. Чим је Захарија чуо то име, већ се могао надати, да ће вегов син донети и њему благодат божију, и да ће и остадим људима наговешћивати Божију бдагодат. Осим тога анђео каза још и то Захарији, какву ће бдагодат донетп син аегов: „И биће теби радост и весеље, и многи ће му се обрадовати кад се роди. Он ће бити ведики пред Господом; чим се јави на свет видеће се да је у њему Дух Свети. Он ће многе синове Израиљеве обратити ка Богу н>иховоме. И доћи ће пре Господа Бога у духу и сиди Идијној, да обрати децу да живе бдагочестиво као и очеви њихови, да самовољама удије мисди праведничке и да изведе пред Господа народ приправан." Тако је предсказао анђео, да ће Јован спремити Јудејде да прике Господа; да ће бити Предтеча Господњи. Захарија се изненади кад је чуо шта се предсказује. Он није веровао гдаснику божијем. Тада му анђео рече: „Ја сам Гавридо што стојим пред Богом, и послан сам да ти испоручим овај радостан гдас. А што ми ниси поверовао, за то ћеш ево онемити и бићеш нем док се год не збуде што рекох." Међу тим су л>уди чекадн Захарију и чудиди су се, што се тодико забави у одтару. Док у том изжђе Захарија. Хтеде да бдагосдови народ у име Божије, ади не могаше ништа рећи. Онда руком покаже да је нем, и људи познаше да му се привидедо. Захарија оде кући нем, ади му не беше ни мадо жао; јер му је то јамчидо да ће га обрадовати ведика радост, да ће се анђедова реч исто онако испунити, као што се испуни кад рече: „Ти ћеш онемити." Еде Захарија се у тврдо надао, да ће се роДИТИ Предтеча. (Наставиће се). \ Општа реторика, осветљена примерима. За ученшсе богословије (написао В. ЈВујић професор богословије). Реторика још није доживела да има у зачељу свом пуно, тачно и неизменљиво у суштини својој опредељење. Научењаци још нису утврдили свбј поглед на предмет њезин ни објаснили садр-