Сион
15
Помед по свету. Гдасовпти угарски родољуб Фрањо Деак уклања се са иодитичког позоришта, једео због порушеног здравља а друго са распада своје подитичке партаје. У Аустрији је вдада распуштида форадбершки сабор састављен од самих Немаца, а за то, веди се, што они држећи се Фбдерадистичког начеда протестираше против закона о изборној реФорми, Тадијанско се новинарство јако узрујадо бојећи се, да му се папа из Рима не преседи у Француску те тиме даде повода грађанском рату. Ведпка Немачка хоће пошто по то да угуши у својим покрајинама живаљ сдовенски претећи тиме опасношћу и нашој браћи Лужичанима, којих је на броју до 80.000 иљада. Министарство је у Француској дадо оставку а зависиће од држања скупштине хоће ди је Мак-Махон уважити. У Шпанији, овој земљи пуној мученачког искушења, догађају се чуда. Еортеси се (народна скупштина) отворише, чувени Кастедар прочнта им извешће о свом раду, као извршне власти, наглашавајући да му је тврда намера бпла учвршћење народне републпке, али председнику кортеса Салмерону, некадањем присном пријатељу Кастедаровом и крајњој девици не би то доста. Нри гласању о продужењу Кастеларове власти пропаде Кастелар и његово министарстпо са 100 противу 120 гласова. Победоносни Салмерон не промишљајући да су избројани дани свакој бунтовничкој вдади би збачен од ђенерала Павија, Мадритског заповедника. Исте ноћи чувени маршал Серано састави ново конзервативно мннистарство. Републиканскп листови сад се кољу међу собом пребацујући један другоме пад републике. У Петрограду се увелико спреиа свечаност за удају цареве ћери за сина краљице енглеске. На овој свечаности биће сјајно заступљене све велике силе европске, да тпме посведоче великом монарху своје симпатије, што у општем европском преврату највише тежи за одржањем мира без штете хрпшћанства и целог славенства. На подуострву балканском теку ствари својим обичним током, много се обећава а у ствари ништа. Црквени раздор међу Бугарима и цариградском патријаршијом с дана на дан узима све већи мах, но нада је да ће и једна и друга страна, познавшп општег непри-