Сион

44

основао, јер се она на више места за такву нризнаје, а и ми смо је једном приликом уврстили у тај ред. По једеим изворима, пркву је подигао сам краљ Милутин, а по другима св. Стеван.') Кад је у Србији основано било патријаршество, онда је и она уздигнута била на степен митрополије, а после као престолно место, на ступан. патријархата. 2 ) Тако исто и јепископија Призренска добила је тада титулу митрополије. Али пред саму пропаст патријаршества, она је за неко време придата била архијеп. скопском; но пошто 1766. год. буде српско патријаршество уништено, катедра призренске јепаркије опет буде успостављена , и сад је било са свим обратно: т. ј. скопска подпадне под власт призренске јеписконије и споји се с њом. 3 ) Митрополити призренски звали су се још: рашки и скендеријски. Од јепископа скопских, спомиње се: Еиколај, за време Милутиново и архијеп. Евстатија II. и Јанићија II. А од јепископа призренских, најпознатији су: Дамјан, — при Милутину; Сава, на сву прилику заступник Дамјанов, који је доцније био српски архијепископ, под именом Саве III. 4 ); и Арсеније, око 1883. год. 5 ) 8., Епаркија Грачаничка (Градлчлскл или ГрддгцЈ; додније митроподија Липљанска). Еатедра јепископа била је на Косовом пољу, на десној обали реке Ситнице. в ) Манастир Грачаница, у ком је била

') Види у Данпчића речнику иод речју Призрен.

г) Житије Душаново, ваиисао патрпјарх Пајснје , штам. у Гласнику XXII. стр. 219.

3 ) Еаталог Хрисанта (ио Голубинском: кратшб очеркЂ исторји иравославнпхг церквеи. Москва. 1871. г. стр. 62).

•») Родослов, стр. 325.

5 ) МопитепШ 8еЛ. р. 104. в ) У Хана: „Ее1бе уоп Ве1§гаЛ пасћ 8а1оп1к" I. изд. с картом §, 161 и записка Геогр. Обгц. г. XIII, стр. 234.