Сион

59

трополија, спомиае се тек под кнезом Лазаром;') а у половини XVII. в. видимо је већ спојену са јепархијом смедеревском, о којој ћемо доцније говорити. Од јепископа, — не спомиње се ни један. 11., Епаркија Београдска. У списку катедара, које је основао св. Сава, спомиње се и јепископија београдска, код цркве богородичне. Да ди је Београд за време св. Саве добио свог наротатог јепископа, као и то, да ли је он у то време стојао под влашћу великог жупана српског, — не зна се; али се могло лако десити, да је православни јепископ, који је онда седео у Београду, наименован био за српског архијереја. Свакојако, до Милутина, о Београду се слабо што може казати. Кад се старији брат Милутинов - Драгутин одреко престола, па се одселио у Мачву, одонда се тек зна за јепископију београдску. После смрти Драгутинове (1316), краљ Милутин освоји Београд и за неко време, држао га у својим рукама, али га доцније опет морао уступити Маџарима 1319). Тако је исто и Душан држао га за живота, а по смрти љеговој опет припадне Маџарима. Ако је веровати неким извешћама. 2 ) онда је и кнез Л.азар држао Београд, и то само за мало. Тек његов син велики Стеван, неком политичком операцијом, задобије га од Маџара. 3 ) Деспот Ђурђе Бранковић уступио

или у селу Ждрелу, које лежи јужно од Каоне (упор. Гласник IV. с картом стр. 191.). Што се Каонетиче, ми не шожемо ништа рећи, али Ждрело — као што знамо — за време Милутина било је метокија ,архијепископа жпчког манастира* (Родослов р. 117), а манастир је први основао кнез Лазар, и то не св. Николаја, већ Богородице (Мопшпепи ... 194. и 212). КраткИ ОчеркЂ православ. црк, е(;с. Голубинскога, стр. 496. 2 ) Гласник XXI. стр. 253. 3 ) Житије високог Стевана у Шафарика, §. 48.