Сион

79

у самом данашаем Зворнику, на левој обали р. Дрине, а на граници Босне. Али свакојако, њу никако нетреба мешати са јепаркијом београдском , — као што то неки чине. — Она није дуго постојала. 14., Епаркија Звечанска или Бањска. Варош Звечане, лежала је западно од Митровице, а то је северо-западни угао косова поља, баш при утоку реке Ситнице у Ибар. Манастир бањски, са храмом архиђакона Стевана, сазидао је краљ Милутин. и удаљен је био два сахата од варошице, — управ крај реке бањске, где утиче опа у Ибар. Ту — у манастиру, била је и катедра јепископа звечанског или бањског, коју је основао краљ Милутин. Ово нису две јепаркије, већ једна, само што се један пут зове по имену вароши — звечанска, а други пут по катедралном манастиру — бањска. Да је ово цела истина, најбоље се види из тога, што се архијеп. Данило II., који је је до постановљења за архијепископа српског био јепископ бањски, зове у званичним актима и бањски и звечански. Под Милутином она је била основана, а доцније упиштена. Али под Дечанским и Душаном, била је наново установљена. Кад су Турци завладали Србијом, манастир бањски претворен буде у џамију. Зацело је у то време и катедра јепископска уништена. 15., Епаркија Кончуљска. Незна се насигурно, кад је катедра основана, јер се ова јепаркија тек у време последње владе Милутинове спомиње. Свакојако, она није постојала за времена св. Саве, него тек доцније. Исто тако незна се ни на ком је месту била. Даничић у свом речнику вели, да је постојао некакав манастир Кончуљ, — тако негде око бугар мораве, мало даље од вароши Врање; па тврди, као да је баш у том манастиру и била столица јеиископа кончуљског. Али у „Житију" архи-