Сион

89

више, не он — Петар, већ апостол Јаков скупио је главни садржај, а кад су одлуке саборске оглашене, учињено је у име апостода, старешина и браће (дела апос. гл. 15). Чинимо ли ми тако у нашој цркви? Што више о том предмету размишљавам, тим се више осведочавам, да се у св. ппсму спн Јонин нпкако за наместника дркве сматратп неможе; и почем ми учимо, да је црква на св. Петру утемељена, каже нам ап. Павле, ч у чпјој се посланици $ Е^ес^/цима н^прави нпкаква разлика (2—20), да је црква утемељена на темељу' апостола и пророка главипм утемељптељем — основачем цркве — Ј. Христом. -нИсти ап. Павле, верује тако мало у старешинство св. Петра, да очигледно кара оне који кажу (I. посл^/1. 11), ја сам Павлов, ђ ја пак Аполосов, а ја Христов; кад би дакле Петар намесник Ј, Христов био, јамачно не би се Павле усудио, тако озбиљно оне корети, који су његови саапостоли били. С о Пстп ап. Павле ^апомпње апостоле, пр^поведнике, еванђелпсте, учитеље п пастире, кад о зваАн^цркве говори. ^ Не може се, иоштована браћа ни помислити, да бп оваЈ велики апостол Павле, заборавио прво звање, т. ј. папство наспоменути, кад би истина Богом намештен био. — Ова заборавнбст чини ми се тако немогућом, кано кад исторпк овога црквеног сабора не би напоменуо његову свето/ Пија IX. (чује се више гласова: мучи безбожниче, мучи!) Умирите се поштована браћо, још нисам довршио. Забрањујући ми да говорим даље, доказујете свету, да неправду чините, јер желите незнатнога члана ове скупштине ућуткати. Апостол Павле не спомиње ни у једној својој посланици, које је на многобројне општине разаслао, о овом врховништву. Кад би ово првенство постојало, којим би једном речи црква впдљивог поглавара имала, и који би у научењу непогрешљив био, тај би апостол јамачно споменуо. Шта рекох ? Јер како би он, који је у истинитом граду хришћанску науку подигао, заборавио на' темељ и темељнн камен? Ако дакле не можемо и н^гмемо рећи, да је апостолска црква кривоверна била, то морамо и признати, да црква никад није била лепша, чистпја и светија него за оно време, кад још папе не беше. (впка: „није пстпна, није истина*!) Нека г. Лавол н|каже: „Није." Јер ако се један од вас, поштована браћо, усуди помислити, да је црква, имајући данас папу за поглавара чвршћа у вери, чип^ у својим обредима, но што је апостолска црква била, то нека отворено пред целим светом исповеди, јер ово је место, одкуда ће наше речн на све крајеве света допирати.