Сион

Број 7. У Београду 21. Фебруара 1874. Година I. 1

Излази сваке За све српоке кранедеље. Јеве стаје на год. 60 гр. или 6 фор. на по год. 30 гр. или 3 «>ор. на хри мес.

Претплата се шаље

ЛТЈАТТ напред уредништву. јЦ 1/ | 1 I 8 I н епла ћ енл писма од уредииштво је у во- в Ј Н/ Н ^ Ј Н Н нередовиих дописгословији. V--/ —Ж А_ \^/ ^ ника не примају се. ЛИСТ ЗА СВЕШТЕНИКЕ, ВАСПИТАТЕЉЕ И РОДИТЕЉЕ. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ ПРОФ. БОГОСЛ. АРХПМ. НЕСТОР.

15 гр. или 1 фор. и 50 нов.

Беседа пред причешгћем. „постафеса т-клесн-ћ, постил»са, брлтуб, и д^хокн^к". (црк- стих). Дивна је и пуна тајанственог смисла свака установа наше ..и;,..: 1Ј,р1Гве, на и ова, што од времена на време одређуЈе за нас дане носта и уздржања! У природи над нама несветли безпрестанце јарко сунце и не цвета вечно умиљато пролеће. Сваки дан замењује ноћ, кад се природа после дневног умора враћа у себе и као да се одмара од дневних трудова. Свуда у природи прилив и одлив, тежња у спољашност и повратак у себе. Па овај закон нериодичких промена по општем закону вечне божје правде — прострла је света мати црква и на живот људски; јер је јасно појмила, да би човек увео у души, да би исцедио сву снагу своју, кад му примамљиви живот света неби дао да се одмори на само, кад би задовољство за задовољством непрестано текло у животу његову! Пости су, дакле, за нас то исто, што и за Физичку природу периодичке промене у години. Природа се одмара, да се јави у своје време живљом и веселијом. И човек се ограничава у својим телесним жељама да би опет имао права на оне радости, к којима тежи наша чувствена природа,