Сион

191

преда Турцима, али Милош није на то никако пристајао. Петар молер, један од погдавитих људи из првог и другог устапка, завади се с кнезом Милошем због сплетака пашивих око врховне власти над Србима. Но Милош не би се скоро посвађао са Молером, да се није јавио и трећи тражиоц власти над српским народом. То је био архимандрит Мелентије КикшиК, који је као посланик отишао био у Цариград и тамо постављен за архијепископа ужичког и шабачког'). Како одавно није било Србина-архијереја међу србима, то је њега народ као Србина јако волео. Но он то није заслуживао, јер је био одвише сујетан, жудан власти, и сањао је да заведе црквенску уараву код Срба, као што је тада била у црној гори, т. ј. да споји духовну и светску власт уједно. Он је гледао на Милоша и Молера, као на своје супарнике, па се трудио као и паша, да их завади. Он јави Милошу, да Молер уверава Пашу, да би се могло лако покупити оружије од народа, само кад би Милош хтео, и да је паша обећао Молеру, кад се деси згодна прилика, да ће га поставити за поглавара, на место Милоша. Он се надао, да ће услед узајмног подозрења, које је могло произићи измеђ Молера и Милоша, један од њих, а можда и обоје погинути. И није се варао. Скупштина држана у пролеће (у Београду 1816. г.), осуди Молера на смрт. Но и Мелентије није остао не кажњен. У Јулу месецу, кад је обилазио своју епархију, њега убије Марко Штитарац 2 ). Овај поступак Милентијев, хрђаво га карактерише као Србина, а још више као српског архијереја, на које је народ српски гледао, па и данас гледа, — као на своје праве, народне учитеље и у њих полагао и све своје уздање. Због непрекидних ратовања и преговарања с Турцима за време српског устанка, митрополија београдска често је на дуже време остајала без свог архипастира. Тако и сада ') Он се потпиеивао: „арх1епиекопЂ и митрополита шабачкш и всек Илирш екзархЂ." За време Карађорђево, ишао је као посланик у Петроград, адоцнијеуЦариград. Оаемувиди, Веседејеи. ужич. стр. 328. *) „Србија и Русија" Н. Попова, стр. 129.