Сион

239

за благо цркве, вручавамо себе и своје благословено Богом стадо вашим Св. молитвама и с иоштовањем и оданошћу остајемо Ваше Светости иокорни слуга АРХИЈЕПИСКОП БЕОГРАДСКИ И МИТРОПОЛИТ СРБСКИ, Е№ 52 Михаил. 10. Јануара 1874. год. У Београду. Књижевност. Књижевност је поље широко, пространо да тако рекнемо неограничено. По њему се размеће и превија старац са једном ногом у гробу као и младић који је тек првим кораком ступио на клизаву стазу јавнога живота. На овом пољу неки сјаји као жарко сунце, а неки хода по заладку. Оно је посејано разним биљем и мирисавим цвећем, али ово друго несме други брати, но само она рука, која неоспорним доказима засведочи дајету почест заслужила. Између многих који су ту славу получили занста у првоме реду стоји Високодостојни Г. Герасим ПетрановиЛ, архимандрит, наименовани Которски епископ, члан матице српске у Новом-саду; српског ученог друштва у Београду; матице далматинске у Задру; почастни члан српског певачког друштва Јединства и добротворнога друштва св. Ђорђа у Котору, заступник народни на сабору далматинском. Овај неуморни књижевник српски који се толико одликовао као проФесор на богословији православној у Задру, ступајућп на архијерејску столицу увиде преке нужде своје епархије, пружи мцлостиву десницу обилно сиромасима и другим страдајућима, непазећи на њихову веру или народност и за кратко време прибави себи опште поштовање и благодарност бокеља. Сваки пастир треба да је спреман положити душу своју за паству одређене му и да води точни рачун о хришћанским душама, становале оне у грудима богаташа или сиромаха. Високодостојни Г. Петрановић ово добро познаје. Он је посетио прошлог љета целу своју епархију, и ове године на свет издао Шематизам православне епархије Боко-Которско-Дубровничке. У овоме шематизму на кратко, али вешто и тачно описује редки ппсац древне границе православне цркве у Боки-которској, наводи један драгоцени надпис српски, који се находи у цркви св. апостола Петра и Павла у селу Богдашићу. ТеоФил епископ Зетски ову је цркву саградио 1269 год. Имена епископа који су управљали Которском епархијом и које није позобао зуб времена све су забиљежена у шематизму а што је чудно, може се рећи да је сваки редак у њему необоривим доказима засведочен. У опису манастира Бање, мудри писац спомиње и један еаитрахил као ретку старину овог манастира. Српски народ у Боци држи да је ово епитрахил србс. архиеп.