Сион

274

И ми сви бд. хр! примили смо на св. кршћењу дар Духа св. и ло томе имамо важне дужности као људи и хришћани да извршујемо за рад наше земаљске среће и вечитог снасења, а то је могуће само онда, ако будемо примљени дар овај брижљиво неговали, т. ј. свагда тежили за науком и истином и тражили оне изворе, где се нросвета хришћанска иоцрпети може. — Таки извори налазе се поглавито у нашим храмовима, нашим школама, па ваља да буде и у самим домовима нашим. I. Храм је оно освећено место, у ком се благодат св. Духа изобилно излива на верне хришћане, који сви скупа сачињавају једно духовно тело — цркву Христову. У храмовима нашим чита се, проповеда слово божије, које је Духом св. задахнуто и које је кадро да нас научи , изобличи , покара, утеши; овде се узносе топле молитве престолу свевишњег за све потребе наше душевне и телесне и поје се благодарне песме за сва примљена доброчинства божија, а сврху свега овде се нод видом хлеба и вина понавља она пречиста жртва, коју је Христос за спасење наше на крст.у принео, и кад се достојно причешћујемо овом св. тајном, ми се духовно освећујемо и саједињавамо са Христом спаситељем, те тако примамо залог безсмртности и вечитог живота. — Стојећи у св. храму на богослужењу ми ако и јесмо привезани телом за земљу, ал душа нам осећа необичну радост, пуни се пебеском утехом, постаје пријемљива за све што је племенито и узвишено, заборавља на све што је земаљско и временито, и ужива неко особито надземаљско задовољство, као да смо у тај мах житељи самога неба. — Та необична радост , та небеска утеха и то узвишено задовољство јесу плодови св. Духа, који нас словом божијим просвећује, св. тајнама освећује, и благодећу својом на свако добро дело наставља и упућује. — Одавде видите љуб. моји! колико је и нуждно и важно полазити у одређене дане свете храмове, и како греше