Сион

320

љубиве цељи, покорити словене на Балкану и Дунаву, старају се да захвате црквена деда ових народа у своје руке. У овој својој занешености, заборавиди су на поштеае и услове дружтвене пристојности, и као нека лоповска чета, удаљавају се од јединства са вернпм христовим стадом. Но негледећи на то што је бив. патријар — Антим тако далеко забасао у овом делу; негледећи на малу и ништавну наду, да ће наследник његовог — Антимовог проклетства 1 ) — Јоаким приклонити главу своју и припасти Хрнсту: — ми не губимо наду, да ће заблудивша гомилица, кад сруши намере — мисиоца — демагога увидити своју заблуду. И кад то увиди, она ћепрезрети своје удалење од Бога, удалење од Апостолске саборне цркве, — одрећи ће се од великог греха — властољубља и лихоимства, које предаде слепце сили сатанинској, па се вратити у наручја православља. Господ Ј. Христос, није узимао на се световну власт, нити је такову делио... И аегови прејемници — Архијереји, немају права мешати се у туђа дела, т:ј: узимати на се светске бриге. 2 ) Јепископ царпградски није могао заповедати другим патријарсима, који су равни њему: није им могао заповедати, јер су они по благодати св. Духа то нсто што и он. С тога дакле, претензије последњег јелинског лажног сабора у цркви и у вери и немогу се назвати другачије већ самоосудом. Борба у вери и у цркви вечно сматра се као зло. Ми се бојимо, да бугарски јекзарси, бранећи божанствене установе од похитиоца 5 ) не би се и самп заразили оиасном болешћу... Јер у одсудној борби, природно је унотребити ради заштите и оружије противника. Али такова непажња при одбрани, могла би допринети гору погибију од прве т. ј. удалење од Бога. С тога, колико нам силе допуштају, ми који не участвујемо у борби дужни смо предупређавати сабор бугарски, да не пође путем Ахава, нек прекомерно непооштрава: клањање људима, више но што здравп разум допушта, презрење изучавања библије, и нек неиде на руку свему, што једином ђаволу годп. Нек се чувају од реченог и остале цркве божје међу славенима; у турској, Аустрији и Босни. Ништа светско, нити што се неподудара са чпном светитељскпм да их не заннма, и сам Господ нашег спасења, укрепиће верно служење њихово, и благословиће људе своје мпром! Псал. XXVIII. Просећи светптељског благослова и препоручујући се св. молитвама, са особитим поштовањем. и т. д.

') Антим је бацио на Бугарску цркву и Бугаре анатему. 2 ) Св. апост. нр. VI. 3 ) Дела ап. VII. 2. Григор. вел. пис. књиг. IX пос. 9.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМНАРИЈИ.